8 psiholoških razloga koji objašnjavaju NAŠE IZBORE

Ako pretpostavimo da razumemo zašto razmišljamo i radimo na određeni način, verovatno da grešimo. Decenije psihološkog istraživanja pokazuju da se ljudi ponašaju na način koji je misteriozan i zbunjujuć – čak i njima samima.

1. Često se priklanjamo mišljenju većine, čak iako je očigledno da većina greši.

Psiholog Aš (Asch) napravio je eksperiment još pedesetih godina prošlog veka gde bi učesnici trebalo da kažu koja od tri linije je najduža. Jedna je očigledno bila duža od ostalih. U svakom ogledu jedan učesnik bio je okružen grupom ljudi koja je tvrdila da je najkraća linija najduža. Tri četvrtine učesnika složilo se sa grupom. I kasniji eksperimenti prilikom kojih se skenirao mozak, pokazali su da grupni pritisak čini da ljudi menjaju svoju percepciju realnosti, dok neslaganje sa grupom ljudi čini da se pojedinci osećaju emotivno neugodno.

2. Pogrešno pretpostavljamo da većina ljudi podržava ponašanje većine.

Jedan način objašnjenja ovakvog fenomena jeste kad „niko ne veruje, ali svi misle da svi veruju.“ Drugim rečima, pojedinci u grupi privatno veruju u jedno, ali misle da svi ostali u grupi veruju u suprotno.

3. Više volimo ljude koji se ponašaju slično kao mi.

Već je poznato da ako želite od nekog nešto da dobijete, treba da suptilno oponašate njegov/njen govor tela. Ovaj fenomen poznat je kao „kameleonov efekat“.

4. Mislimo da imamo jači uticaj na to kako stvari funkcionišu, nego što to zaista jeste.

To objašanjava zašto uvek mislimo da smo se zaglavili u sporijem redu u prodavnici ili u zakrčenijoj traci na putu. Ta pogrešna veza pojavljuje se kada se čini da su dve stvari povezane, čak iako nisu. Tako kada stojite u redu, primećujete dve stvari: red koji se kreće brže i sebe. Ne obraćate pažnju na činjenicu da ste se u stvari primakli vrlo brzo kasi.

5. Ne razmišljamo uvek racionalno kada radimo u grupi.

Kako je psiholog Ben Datner pisao na sajtu Psychology Today, „Ponekad, najbolja stvar koju lider može da uradi da spreči „grupno razmišljanje“ jeste da istupi iz svog tima, i omogući grupi da dođe do svog nezavisnog konsenzusa pre nego što se donese finalna odluka“.

6. Možemo da budemo grublji prema drugima nego prema sebi.

Često mislimo da su tuđe greške rezultat ličnih propusta, a da su naše greške rezultat okolnosti. Tako na primer ako vas neko gurne u prolazu pomislićete da je budala, pre nego da mu se nešto desilo. Ali ako vi nekog nagazite, vi ste ljubazni i znate da niste to namerno uradili. Ali, da li to zna i ona druga strana?

7. Nismo svesni šta utiče na naše ponašanje.

U jednoj studiji, učesnicima je data „plasebo“ pilula, i rečeno im je da će smanjiti bol kada primaju električne šokove. Nakon što su uzeli pilulu, učesnici su mogli da izdrže četiri puta veći bol. Ali kada su upitani zašto, oni svoje ponašanje nisu povezivali sa pilulom već su davali razna druga objašnjenja – na primer da su se navikli, itd.

8. Mislimo da smo privlačniji nekome kada ga/je sretnemo u opasnoj situaciji.

I druga istraživanja pokazala su da „prvi dejt“ treba da bude strašan i uzbudljiv.
Sastanak na kome ste uključili i dozu adrenalina – rolekoster, horor film (pa čak i ako ste bili opljačkani ili ste se našli u nekoj opasnoj situaciji) – pomaže stimulisanje uzbuđenja u mozgu, i ljudi misle da zaista uživaju u vašem društvu. Što naravno i čine, ali se osećaj dosta pojačava.

(lovesensa)