BALKANSKI FENOMEN: Zašto se mnogi kod nas predstavljaju u lažnom – luksuznom sjaju

AKO nešto nije „sevnulo“ na društvenim mrežama, kao da se nije ni dogodilo. I zato iza nepisane parole savremenog doba drsko izviruju slike sa luksuznih putovanja, fotografisana skupa hrana, snimci brzih automobila i vrtoglavih štikli… Sve zajedno ponekad liči na Holivud. Pa onda malo skoknemo do noćnih klubova, kad i tamo šljašti glamur. Devojke, čini se, vrede milion dolara, muškarci toče viski sa ledom, penuša se šampanjac, zveckaju preskupi satovi…

Ali nije ovo priča o tamo nekoj zemlji. Ovo je priča o Srbiji, ali i celom Balkanu. I zato uz nju ide nužno pitanje – nije li ovo nerealna slika? Ne glumi li ovde većina džet-set, dok zapravo u stvarnosti živi drugačijim stilom i u drugačijim okolnostima? Nisu li ovo obmane za javnost, a pre svega samoobmane, sa kojima se lakše podnosi činjenica da je to plasiranje luksuza koji zapravo ne postoji? Zašto su „Fejsbuk“ i „Instagram“ postali „izlog“ u koji se stavljaju krpice koje u stvari ne možemo da platimo, hoteli zbog kojih prethodno gladujemo da bismo u njima mogli da odsednemo, ali nam je važno da nas drugi vide u njima, pored njih? Zato što je „imati“ mnogo važnije nego „biti“, kaže psihoterapeut Sanja Stanić.

– Društvo u kojem živimo je puno paradoksa. Ako pratite vesti, videćete da svet izgleda kao veoma zastrašujuće i nesigurno mesto, a opet, postoji stalna glad publike za takvim senzacionalnističkim informacijama. Kao ljudska bića sazdani smo da se mentalno, emocionalno i praktično bavimo stvarima koje nas mogu ugroziti. Jedan od mehanizama zaštite od straha, koji preti da preplavi, jeste klima u kojoj se osobine narcisoidne ličnosti podstiču i glorifikuju. Narcistička kultura je okupirana površnošću, trendovima, potrošačkim mentalitetom, bez jasnog vrednosnog sistema na koji bi se oslonila – objašnjava Sanja.

Ako ona na pijedestal postavlja potrebu da se stiče što više materijalnih resursa, onda se u to savršeno uklapa slika naših žena koje su sređene bolje od holivudskih zvezda, iako su za to dobro izgrcale. No, u noćnim klubovima se taj jad ne vidi. Kao što školarci ne znaju da nose mobilne telefone i šetaju se u patikama koje njihovi roditelji realno ne mogu da im priušte. Šta nam to govori?

– Kada ljudi nemaju doživljaj sebe kao vredne osobe, površno ogledanje u očima drugih bar za kratko ispunjava prazninu, potiskuje bol i ublažava strah od sopstvenog postojanja. Iza toga se svakako kriju nezrelost i identitet koji zavisi od toga da li ih drugi posmatraju sa poštovanjem i divljenjem, pa o sebi stvaraju socijalno poželjnu sliku – kaže psihoterapeut.

Ključno pitanje je, dakle, zašto živimo preko svojih mogućnosti, u neskladu sa realnošću? Da li je to što se na društvenim mrežama lajkuje luksuz afirmativna slika spram koje treba da gradimo čitav svoj svet?

– Postoje oni koji luksuz sebi mogu da priušte, ali ga ne objavljuju na „Fejsbuku“ i oni koji ne mogu, ali nađu način da ga prezentuju. Činjenica je da je jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju postao drastičan i opaža se kao pukotina u svesti, pogotovo kod mladih koji se nalaze u fazi formiranja identiteta – smatra psihoterapeut.

Ukoliko je virtuelni život tesno povezan sa realnim, onda slika o sebi koju formiramo na društvenim mrežama ima za nas veliki značaj. Činjenica je da će ljudi na svoje profile postavljati fotografije ili obaveštenja koja ih predstavljaju u najboljem svetlu, u prijatnim trenucima. Ali…

– Efekat „Fejsbuka“ i „Instagrama“ može biti krajnje nepovoljan ako se osećate tužno, nezadovoljno, depresivno, usamljeno. Problem je ako predstavljanje vaših prijatelja čini osnovu za iluziju kako se svi drugi sjajno zabavljaju i žive fenomenalan život za razliku od vas. Lažno plasiranje i pribavljanje tuđeg divljenja, mada zna da prija, obično nije put koji obezbeđuje zadovoljstvo i životnu ispunjenost. Održavanje lažne slike o sebi je psihološki iscrpljujuće i na mnogo načina osiromašuje život – kaže Sanja.

A, dodaje, površni međuljudski odnosi još više potkrepljuju percepciju lagodnosti kao nečeg što osoba „zaslužuje sama po sebi“. Osećanje neadekvatnosti i manje vrednosti je potencirano ako nemate ono što mislite da biste morali da imate.

Kada odete iz Srbije, ali tamo ka onim bogatim društvima, vidite nešto sasvim drugačije. Znate da je standard bolji, da je nezaposlenih manje nego kod nas, ljudi obilaze planetu i važno im je da voze sigurne aute, ali to se u „izlogu“ ne vidi. Pažljivo se biraju slike za „predstave“, one sa luksuznih letovanja obično nisu među izabranim, snimci sa jahti uz kavijar i šampanjac još ređe. Da, bogata društva dišu lakše, pa ne brinu o ovakvim „kampanjama“. Ona, objašnjava sagovornica, imaju čvršće vrednosne sisteme, pa su tako Nemci u stanju da razmetljive bogataše procene kao nepristojne i da ih „proteraju“ iz svoje zajednice.

– S druge strane, u siromašnim sredinama kakvo je naše, nedostatak vrednosnog sistema pogađa gotovo sve članove. Činjenica je da je danas u Srbiji veoma teško podvući granicu između nasilnika i žrtve, lopova i snalažljivog biznismena, uzroka i posledice. Siromašni, slabi i bolesni se smatraju krivim za situaciju u kojoj se nalaze, a socijalna pravda je često tek fraza. Predstava o tome šta je životni uspeh je zamagljena i svedena na konkretna materijalna dostignuća, što nameće ideologija potrošačkog društva. Sjaj, makar bio i lažan, postaje veoma značajan. Oni koji se sećaju hiperinflacije i apsurdno praznih prodavnica, mogu se prisetiti i činjenice da je zlatan nakit u to vreme bio veoma popularan – podseća sagovornica.

Izreka da „Goli (naj)više skaču“ potvrđuje da onaj ko nema pokušava svima da dokaže da ima, pa se razmeće lažnim sjajem. A onaj ko ima, nema potrebu da to svima nabija na nos.

BOGATA SAM, LEPA, LUDO SE PROVODIM

NEKAKO se nametnulo da devojke moraju da mašu slikama na društvenim profilima na kojima piše: Bogata sam, lepa, ne izlazim iz kozmetičkih salona, ludo se provodim. Često roditelji takvih devojaka gladuju samo da bi one imale para za skupe “krpice“.

– One se dokazuju u tradicionalnim polnim domenima, lepoti, modi, brizi o kući i deci, jer to sredina posmatra kao merilo uspešno ispunjene ženske uloge – kaže Stanićeva.

KEŠ, KOLICA, ŠMEKERICA
MUŠKARCI u Srbiji ne žale novac, kupuju skupa odela i još skuplje satove, puše luksuzne cigarete, a kada su u provodu, glume da su puni novca, čašćavaju ture, iako znaju da će posle grcati u dugovima… Sagovornici „Života plus“ to nije strana predstava, jer:
– Kada su u pitanju muškarci, njihovi domeni socijalno prihvatljivih kriterijuma uspeha se zasnivaju na „imanju“. Tradicionalno društvo ih bez sredstava za izdržavanje porodice proglašava neuspešnim. Nije retkost da momci izjavljuju kako ne mogu da imaju adekvatnu vezu kada nisu u mogućnosti da priušte izlazak sa devojkom.

(novosti)