FENOMEN DANAŠNJICE: Kada kažem javna ličnost, mislim starleta?!

Na javnoj sceni odavno „paradiraju“ ljudi za koje ne znamo tačno čime se bave i šta ih je to preporučilo za prostor koji su osvojili. Znamo da ih često „srećemo“ dok nam je u ruci daljinski upravljač. Glasno dele savete o uređenju stana, muško-ženskim odnosima, ekonomskim stvarima i vođenju države.

Preporučuju nam kuda da idemo, šta da jedemo, kako da se oblačimo, u kom pravcu da razmišljamo, kome da verujemo. Deluju vrlo samouvereno, pa svaka tema kao da je baš njihova. Nismo ni trepnuli, a neka mlada pevačica, starleta, učesnik rijaliti programa, „klaberka”, glumac sa jednom odigranom ulogom, pisac vikend romana… već su postali stručnjaci za sve. Nema više emisije, tribine, promocije ili predavanja na kojima nisu glavne zvezde. I tako je, mic po mic, srušena definicija koja je objašnjavala šta to znači biti javna ličnost.

– To više nisu ljudi od znanja, mišljenja i autoriteta – kaže sociolog kulture dr Ratko Božović. – Oni su se povukli pred „komentatorima“ i „analitičarima“ društvene i političke stvarnosti, koji sada imaju odgovore na sva pitanja. U sve se razumeju i željni su da to prikažu gde god i kad god mogu.

Oni su, dodaje sagovornik, uglavnom samoprozvani i samovažeći govornici, kojima masa počinje da kliče.

– Danas je skromnost mana. Traži se nadobudnost, spremnost da se, bez alibija i opravdanja, bude viđen na svakom koraku. Da se kuva po emisijama i u isto vreme govori o političkoj situaciji naše zemlje ili miru u svetu. Pisce ili slikare možete da čujete samo kada se dodeljuju priznanja, ali su zato razni „komentatori“ uvek radi da ispune prve redove – kaže Božović.

Ono što se nekada smatralo kvalitetom, danas više nije na ceni. Vrednosne lekcije kojima su se vaspitavala deca zastarele su i njima se uglavnom podsmeva. Nekada si morao da postigneš nešto veliko da bi mogao da se nazoveš javnom ličnošću, a danas se po medijima „motaju“ ljudi za koje ne znamo kako su tu dospeli i koja je njihova „misija“. Da nas prosvetle? Edukuju? Zabave? Pohvale nam se svojim sjajnim životima?

U poplavi novih „profesija“ umetnici ili ugledni mislioci su potisnuti. Eno ih na marginama. Prava intelektualna elita se povukla. Ćuti, dok ostali „galame“. Najglasniji je takozvani džet-set, jer zbog luksuznih vila u kojima žive, skupih automobila koje voze i boravka u mondenskim letovalištima, sebi daju za pravo da budu svuda gde su kamera ili mikrofon. U tome verovatno prednjače pevači koji su juče snimili prvu pesmu, novokomponovani poslovni ljudi sa jahtama i avionskim kartama za biznis klasu, rijaliti zvezde.

– Srednji sloj je, moralno i finansijski, stradao, a njemu su uvek pripadali intelektualci, koji su se sada povukli pred ljudima koji moć demonstriraju novcem i koriste ga kao ulaznicu za javnu scenu. Oni svakako imaju podršku bulevarskih medija, što nije nebitno za jačanje njihove pozicije. Na delu je kriza kriterijuma, vrednosti i identiteta – kaže sociolog kulture.

Etikete javnih, ponekad i istaknutih ličnosti, sve više osvajaju ljudi sa estrade. A to je svet koji je, kako kaže Božović, oživeo tako što mu se približavala takozvana politička elita.

– Estrada je prisutna kao veoma izražena tendencija koja je dovela u pitanje opstanak kulture. Sve je to začaran krug, jer je polupismen svet navučen na estradno polje. Ništa se, s druge strane, ni ne radi na obrazovanju i kultivisanju. Svesno je ugrožena kultura mišljenja, pa tako nema dijaloga. Ali sve to nije problem od juče. Dugo se na tome radilo – kaže sagovornik.

Proces koji traje tek pogađa mladost, a ona je budućnost društva. Ako su njima uzori učesnici rijalitija i silikonske dive, u kakvu će onda „elitu“ sami izrasti?

Nema kritičara, već navijača

Božović kaže da su vidljivi i „strančarenje“ i partokratski rezoni, jer naše društvo nije suštinski građansko, nego tranziciono.

– U tom smislu, većina onih koji se izdaju za političke analitičare zapravo su okrenuti ka jednoj strani. Oni su navijači, a ne kritičari. Problem je što se kod nas ne vrednuje autonomija ličnosti, koja bi omogućila kreativnost. Odskakanje ili iskakanje u mišljenju prosto nije poželjno – smatra sagovornik.

Nekada se gradila reputacija

Nekada se na javnu scenu nije istupalo tek tako. Velikani glumišta, poput Danila Bate Stojkovića, Pavla Vuisića, Rahele Ferari ili Olivere Marković su gradili reputaciju na dobrim ulogama, a ne „svaštareći“ u raznim „arenama“. Mogli su i da „pametuju“ da su želeli, jer su vredeli. Ali upravo suprotno. Te, kao i mnoge druge izuzetne ličnosti od talenta i znanja, nismo mogli da viđamo van onoga što im je profesija. Skromnošću su dokazivali svoju veličinu.

(Novosti, foto: shutterstock))