Jesi, frajer si… al’ mami svojoj!

Ne znam da li je to širi problem ili je samo do mog okruženja ali većina mojih drugarica je single! Ne mogu da kažem da smo potpuno i uvek same, zadesi se tu i tamo po neki frajer ali sve je to kratkog veka a posle određene vremenske distance, nekako ih stavljamo u folder pod imenom „pokojnici“ i nerado ih se sećamo. Odgovorno tvrdim da nije do nas!

Sve naše mame, babe, tetke i ostali deo starije i, kao, iskusnije ženske populacije oko nas vidi problem u nama. One su nas čuvale, ulagale u nas, pazile, mazile i vaspitavale i u glavnom su tako godine prolazile… A sada, kada je došlo vreme za finalizaciju njihovog plana… Ćorak! Dobro, nekako su se pomirile i sa tom činjenicom da za zeta nemaju nekog, ono verovatno, viskog, crnog, markantnog lekara, advokata, diplomate, istoričara umetnosti ili tako nekog, sve sa manirima razume se. Ali da baš nema nikakvog, to ne mogu da razumeju.

Onda nam kažu: „Spustite kriterijume!“. OK, mi ih malo spustimo i opet ništa. Onda one sve opet zavrte glavom i mi ih još spustimo i opet po starom – nema pa nema. E onda dođe ona faza kad već i mi same počnemo da vrtimo glavom i anuliramo sve kriterijume i kažemo sebi: „Pa, dobro… Šta mu fali? OK izgleda (iako to do tada nismo ni pomišljale), radi, dobar je momak (to smo nekad, negde čule, verovatno od njegovog najboljeg druga) i ima jednu neverovatno dobru osobinu a to je da se loži na mene!“.

I tako se mi upustimo u tu „neverending story“ i pojma nemamo što nam je sve to trebalo u životu. Počnemo da ne nosimo štikle jer je „OK frajer“ jedva naše visine, izlazimo na mesta na koja do tada nismo ni provirivale, počnemo da im kuvamo ne bi li smo se pokazale kao jednostavne devojke koje sve mogu i znaju, ignorišemo sve ono što očekujemo a ne dobijemo, počinjemo da opravdavamo svu nepažnju jer on puno radi, za sex jednostavno kažemo: „Pa… ponekad treba više vremena da se poklopimo…“ iako vrlo dobro znamo o čemu je reč. Kraće rečeno – svedemo se na njegovu meru i prihvatimo ga onakvim kakav je, što je priznaćemo, velika mudrost u životu.

Ipak sva ona dugogodišnja ulaganja u nas imaju i neke vajde pa u jednom momentu shvatimo da nismo baš tolike guske. Alo bre! Pa ako ti skuvam nešto, donesi flašu vina i čokolade! Ako pravim od tebe frajera u izlascima i svuda gde stignem ne znači da si zaista frajer! Ako mi je rođendan to znači da je to moj dan! Ako imam novu frizuru, reci nešto! Ako sam tužna, budi uz mene! Ako imam drugove, ne znači da se muvam sa njima! Ako si ti primitivan, dragi moj, to je tvoj problem!

Idi kod mame, nek’ ti kuva, nek’ te hrabri, kukaj joj kako su sve žene kurve, kako ti se devojka obukla baš onako da izaziva sve frajere na svetu, kome se sve javila u izlasku, koga je gledala, ko je nju sve gledao… Tvoja mama će sve to razumeti! Pomilovaće te po glavi i sigurno će te uveriti po ko zna koji put kako si ti najbolji i zaslužuješ najbolju ženu na svetu.

Za mamu si najbolji ali za nas si ipak samo još jedan od „pokojnika“.

O pokojnicima sve najbolje!

P.S.
Svaka sličnost sa stvarnim događajima i likovima je namerna!

(magazinzazene.com – Sonja Madžar)