Kad dete ruča samo zelenu salatu, a večera jabuku, odmah kod lekara!

Savršeno izvajano telo bez grama sala, i uzan struk, ideal su koji mnoge mlade osobe pokušavaju da dosegnu. Jedna dijeta nadovezuje se na drugu, još rigorozniju, smanjuju se porcije, „preskaču“ obroci, hrana se zamenjuje vodom…

Po ovakvom scenariju, upozorava doktor Oliver Vidojević, psihijatar-psihoterapeut za decu i adolescente, svaka 200. osoba „sklizne“ neprimetno u anoreksiju.

U intervjuu za „Novosti“ dr Vidojević kaže da među onima koji zapadaju u takvo stanje da odbijaju hranu, i ma koliko da su mršavi misle da su debeli, najbrojnije su devojčice koje ulaze u pubertet, ali je sve više i dečaka, njihovih vršnjaka, koji strahuju da će biti buckasti.

– Najčešće problem počinje dijetom, jer su zbog buckastog izgleda mladi bili izloženi izrugivanju okoline ili primedbama i ozbiljnijim zahtevima porodice – kaže dr Vidojević. – Taj vršnjački ili porodični pritisak deluje na poremećaj ishrane kao što je anoreksija.

* Neće svi odreagovati na pritisak okoline anoreksijom. Od čega to zavisi?

– Utvrđeno je da postoji nasledna komponenta. Iako su svi izloženi uticaju okoline, ne postanu svi anoreksični. Samo oni koji su predisponirani, preosetljivi mogu da obole od poremećaja ishrane.

* Koji su pouzdani znaci poremećaja?

– Ako devojčica od 13 godina nosi odeću koju je nosila u četvrtom ili petom razredu, izgleda kao kost i koža, oči su joj upale, i nikad je nema za stolom u vreme obroka, ima razloga za sumnju. Znaci anoreksije su i ako osoba retko jede, uglavnom nešto što se ne može nazvati obrokom, kao što su zelena salata i kisela voda za ručak, a jabuka za večeru, a uz to ima i preteranu fizičku aktivnost. Osobe sa ovim poremećajem hodaju po sedam-osam kilometara tokom dana, trče u mestu dok uče, neprestano se kreću, ne žele da sednu, stalno se troše. I tu dolazimo do osnovnog simptoma, a to je dismorfofobija, ili nerazuman i iracionalan doživljaj sopstvenog tela. Ne možete ubediti anoreksičnu osobu da nije debela i da se neće ugojiti od minimalnog unosa hrane.

* Kako se drastično odbijanje i redukcija hrane odražavaju na zdravlje?

– Zbog nedostatka proteina koža postaje suva i osetljiva, žućkaste boje i sa podlivima, a kosa sve tanja. Trpi i koštano-zglobni sistem jer se eliminiše kalcijum, pogotovo kod onih koji namerno izazivaju povraćanje. Ako se kalijum u serumu smanji mogu da nastanu opasne komplikacije, jer on utiče na srčani rad, i može da dođe i do srčanog zastoja. Ako gubitak težine postane kritičan, vitalna snaga organizma može da se vrati jedino u bolnici, na intenzivnoj nezi. Nažalost, u osam do 10 odsto slučajeva takvo stanje završava se smrtnim ishodom.

* Da li se osim telesnih dešavaju i neke druge promene u organizmu?

– Javljaju se i hormonalne smetnje. Kod devojčica koje još nisu dobile ciklus može da se javi amenoreja, a kod devojaka koje imaju menstruaciju, ona može da se izgubi kada se telesna težina spusti ispod kritičnog nivoa. Izražene su i smetnje u ponašanju. Što se više pojačava pritisak okoline, dolazi do nerazumnije reakcije, i po tome se vidi da je ovo u suštini psihijatrijski poremećaj.

* Šta sve može da pokrene takvo ponašanje?

– Stresne situacije kao što je matura, polaganje ispita, gubitak člana porodice, prelazak iz jedne škole u drugu, selidba. Često je to reakcija na traume različitog tipa. Recimo, tokom praćenja zlostavljane dece utvrdili smo da određeni broj onih koji su seksualno zlostavljani imaju poremećaj koji se ispoljava kao anoreksija ili bulimija koju karakteriše prejedanje, a zatim namerno izazvano povraćanje. Anoreksija je, inače, često hroničan poremećaj i kod pacijenata koji prolaze kroz depresivnu fazu postoji velika opasnost od pokušaja suicida.

* Na koji način bi trebalo da se odreaguje u slučaju da se uoče anoreksija i bulimija?

– Treba se javiti lekaru i uraditi osnovne laboratorijske pretrage, jer i neka druga stanja mogu da izazovu anoreksiju. Neuzimanje hrane može da se javi kada je neko bolestan od gripa, ali to traje tri-četiri dana. Odsustvo apetita može da bude i posledica nekog psihijatrijskog poremećaja, recimo psihoza, kada postoji sumanuta ideja da je hrana otrovana, ili depresije, gde je odustajanje od hrane način postepenog odustajanja od života.

* Kako se ovaj poremećaj leči?

– Moraju se postaviti jasne i čvrste granice koje će omogućiti oslonac koji nedostaje. Jer, prirodna je potreba organizma za uzimanjem hrane, kao i za disanjem ili pijenjem vode. Kada se do te mere poremeti volja, onda znači da je prilično težak poremećaj. Zato i moramo da otkrijemo šta je u osnovi. Poremećaj mora kompleksno da se leči uz uključivanje porodice, ali je lečenje vrlo nezahvalno sa stanovišta motivacije. Retko se neka devojčica ili dečak dobrovoljno jave, najčešće to čine pod pritiskom porodice. Postoji veliki otpor lečenju, a čak i minimalno popuštanje dovodi do recidiva poremećaja.

LEČENjE DUGO TRAJE

* Kakva je prognoza pacijenata sa anoreksijom?

– Vrlo neizvesna. Može dosta dugo da traje dok se poremećaj otkrije, posle dok se izleči, i onda mora da se prati najmanje godinu dana. Jako je bitno da se uspostavi normalna funkcija, vrati ciklus, uspostavi normalna telesna težina u odnosu na uzrast, visinu i zrelost deteta. Tek nakon dužeg perioda normalnog života, može da se konstatuje da je neko izlečen. Ali, i nadalje je neophodno praćenje, jer postoji rizik da se poremećaj vrati, pogotovo u stresnim situacijama.

KOD MUŠKARACA JE BOLEST UPORNIJA

* Šta je karakteristično za mušku anoreksiju?

– Mnogo je teža za lečenje i upornija je. Najčešće se javlja kao efekat nekog stresnog događaja i traumatizma. Mora u dužem periodu da se prati, jer lakše dovodi do recidiva, a ponekada predstavlja uvod u težu psihijatrijsku bolest, psihozu ili depresiju. Na lečenje muškarci dolaze tek kada se težina toliko smanji da je ugrožen imuni sistem.

(Novosti)