Kako da istrajemo u novogodišnjim odlukama?

Novu godinu ste dočekali čvrsto rešeni da promenite svoj život. Odlučili ste da krenete na dijetu, manje se nervirate, više vremena provodite sa dragim ljudima. Dok ste 1. januara jeli ostatke praznične večere, nervirali se zbog dosadnog TV programa, a onda razonodu potražili u virtuelnom svetu, neopaženo ste prekršili sve tri novogodišnje odluke.

To, ipak, ne treba da vas obeshrabri. Još manje da vas navede da sprovođenje odluka odložite do naredne godine. Sagovornica „Života plus“, psiholog i životni trener Ljiljana Jagodić ističe da prvi januar ima samo simbolični značaj jer dajemo sebi mogućnost da počnemo ispočetka.

– Kad bih se ja pitala, bilo bi bar pet prvih januara svake godine. Što više šansi u životu, to je više mogućnosti za uspeh, osećanje ispunjenosti i sreće. Eto i jednog saveta – ne budite formalisti, počnite ispočetka kad god vam je potrebno. Nikad niko nije naredio, čak ni zapisao, da moramo da počnemo prvog januara – podseća psiholog.

I zato, neka vaš novi početak bude baš 3. januar. Ili peti. Ali, pre nego što donesete odluku, razmislite. Ako u trenutku dok u neverici gledate broj na vagi, naprečac odlučite da od sutra krećete na dijetu, vrlo je verovatno da ćete pre ili kasnije odustati. Isto važi i u slučajevima kad, puni entuzijazma, odlučite da ćete svaki dan vežbati.

– Odluke ne bi trebalo da donosimo kad smo pod uticajem jakih emocija, bilo negativnih, bilo pozitivnih. Tad je naš racio u drugom planu, tako da ne možemo ostvariti balans između emocija i razuma. Kad smo ljuti, razočarani, tužni, zaljubljeni, oduševljeni, sačekajmo. Tek kad nas te emocije napuste, donosimo odluke – savetuje Jagodićeva.

Možda je to i razlog što novogodišnje odluke, donete u posebnom raspoloženju, najčešće ne pređu put od ideje do realizacije. Istraživanja pokazuju da čak 88 posto ljudi već u januaru zaboravi na novogodišnje odluke. Da ne biste postali deo ove neslavne statistike, morate se dobro pripremiti.

VREME ZA SVOĐENjE RAČUNA

Ne dočekuju svi ljudi praznike sa istim osećanjima, ali većina svodi račune. – Perfekcionisti optužuju sebe „nisam se dovoljno trudio, moraću više da zapnem“. Oni koji nisu previše samokritični priznaju sebi da su mnoge okolnosti radile protiv njih. I jedni i drugi, daju sebi mogućnost da ponovo pokušaju. Svesno ili nesvesno, prihvatamo činjenicu da nismo savršeni i da smo samo ljudi – primećuje psiholog Ljiljana Jagodić.

– Nije teško doneti odluku, teško je u njoj istrajati. Da bismo to uradili, treba da naučimo da realno sagledamo situaciju, da ne postavljamo previsoke zadatke. Korisno je neki cilj podeliti na niz manjih i jednostavnijih koraka koji vode ka ostvarenju glavnog zadatka. Dobro se pripremite jer kada tako dobro pripremljeni krenete da ostvarujete odluku, teško da ćete odustati. I naravno, onaj unutrašnji, kritički glas retko će se pojaviti jer ćete usputne ciljeve lakše ostvarivati. Za uspeh u ostvarivanju odluke, važnija je organizovanost i posvećenost, nego snaga volje – ističe psiholog.

I to treba da imate na umu ma koju odluku doneli. A ovo su neke od najčešćih.

POSAO

Teško je naći osobu zadovoljnu svojim poslom. Uvek nešto ne štima – mala plata, neredovna primanja, strogi šefovi, prekovremeni rad. Ukoliko se među vašim odlukama našla i ona o promeni posla, naša sagovornica predlaže da ne brzate. Umesto da u trenutku kad više ne možete da izdržite, date otkaz, prvo razmislite šta stvarno volite da radite. A zatim budite spremni da se potrudite, jer dobar posao neće pasti sa neba.

– Ako nešto volite da radite, ne znači da ste ovladali svim sposobnostima koje su potrebne za taj posao. Možda morate još nešto da naučite, pa se onda pozabavite sticanjem novih znanja. Sledeći korak bi bio da pratite šta se na tom polju dešava u vašoj sredini, potražite ljude koji se bave sličnim poslom, popričate sa njima, preispitate svoja uverenja da ne bude na kraju opet razočaranje – upozorava Jagodićeva.

LjUBAV

Gotovo da nema čoveka koji bar jednu Novu godinu nije dočekao sa željom da se zaljubi. Da upozna osobu koja će ga potpuno opčiniti i naterati ga da uradi neverovatne, pa i lude stvari. Da još jednom oseti leptiriće u stomaku i klecanje kolena. Želja je legitimna, ali postavlja se pitanje da li je moguće doneti odluku da želimo da se zaljubimo. Jer, zaljubljivanje, ipak, „ne radi“ na dugme.

– Žene koje se nisu ostvarile u partnerskom odnosu najčešće donose odluku da se zaljube. Ja ih onda ispravljam i kažem: „Nemojte se zaljubiti, zavolite“. To je mnogo teže, ali donosi bolje rezultate. Često nije teško zavoleti druge, nego sebe. Kad to uradimo, sve dolazi na svoje mesto – smatra psiholog.

STRPLjENjE

I prošla godina, kao i one pre nje, proletela je. Naučno je dokazano da što smo stariji, imamo utisak da vreme brže prolazi. Vreme „ubrzava“ i moderni život koji nas preplavljuje informacijama, događajima, obavezama pa imamo utisak da smo stalno u zaostatku. I dok jurimo, život prolazi pored nas zbog čega postajemo nervozni i gubimo strpljenje sa najbližima, kolegama, pa i slučajnim prolaznicima na ulici, u gradskom prevozu. Ali, dobra vest je da se i strpljenje vežba, pa naša sagovornica predlaže da se u trenucima ljutnje setite starih izreka: „Jutro je pametnije od večeri“ i „Izbroj do deset“.

NAJVAŽNIJA ODLUKA

Svi smo različiti, nisu nam iste potrebe, želje, pa neće biti ni odluke. Bez obzira na razlike, postoji jedna odluka koju svi treba da donesemo. Ona važi na svim meridijanima, u svim uzrastima i u svim vremenima.

– To je odluka da budemo srećni i da naučimo da u svemu oko nas pronađemo sreću. To podrazumeva opraštanje sebi i svim ljudima koji su nas povredili, prihvatanje sopstvene nesavršenosti i življenje u sadašnjosti. Na taj način, oslabađamo zarobljenu energiju, koja se stalno troši preispitivanjima u vezi sa događajima iz prošlosti koje ne možemo promeniti ili stvaranjem iluzija u vezi sa budućnošću za koje nemamo nikakve izvesnosti da će se desiti. Budimo srećni sada i ovde jer, citiraću Džona Lenona, život je ono što se dešava dok mi pravimo planove – poručuje naša sagovornica.

DESET NAJČEŠĆIH CILjEVA

ISTRAŽIVANjA pokazuju da se među najčešćim odlukama u novoj godini nalaze sledeće: smršati, jesti zdravije, više vežbati, ostaviti cigarete, zaljubiti se, štedeti, biti organizovaniji i strpljiviji, naći bolji posao, uživati u životu, biti bolja osoba.

(Novosti, foto: shutterstock)