Kakva je sudbina braka „na brzaka”

Čim je nju spazio u pretrpanoj prostoriji, znao je da je ona prava. Kad su im se pogledi sreli, osećao se kao da je poznaje ceo život. Mesec kasnije, uselila se kod njega. A posle tri meseca, zaprosio ju je…
Možda mislite da se ovaj scenario odvija samo u holivudskim romantičnim komedijama i ljubavnim romanima, ali pažljivo pogledajte oko sebe. Sigurno ćete primetiti bar jedan par koji je na krilima početne zaljubljenosti uleteo u brak. I opstao.

Nedavno istraživanje sajta Match.com pokazalo je da su pripadnici jačeg pola romantičniji – 59 posto muškaraca i svaka druga dama veruju u ljubav na prvi pogled. A 29 posto žena i čak 41 odsto muškaraca kaže da je na svojoj koži osetilo snagu ove ljubavi. Veći broj pripadnika jačeg pola objašnjava se činjenicom da se muškarci brže zaljubljuju, dok su dame opreznije. Ali, jedno je ljubav na prvi pogled, a drugo spremnost da toj osobi obećamo da ćemo biti sa njom i u dobru i u zlu. Da brak na brzinu može, ali i ne mora da bude „kus“, veruje psiholog Željka Kurjački.

– Ne mora nužno biti greška ući u brak nakon tri meseca, ali je rizik veći. Ponekad upravo činjenica da su u braku ljude motiviše da se potrude više da reše probleme i da ne odustaju. Nekada bismo, da nismo u braku, lakše otišli kod prvog većeg problema. Međutim, upravo zbog toga, neki ljudi oklevaju da prekinu odnos koji nije više dobar za njih. Mnogi su vaspitani tako da na razvod gledaju kao na veliki lični neuspeh i želeći da ga izbegnu, ostaju u braku koji više nije dobar – kaže Željka.
Istraživanja ne idu u prilog na brzinu sklopljenim brakovima. Na osnovu ispitivanja ljudi u srećnom braku, psiholog Šona Springer je ustanovila da su se zabavljali 3,6 godina. Psihoterapuet Jan Kerner ne ide baš tako daleko, ali kaže da je prava mera za zabavljanje pre braka jedna do dve godine. Drugi stručnjaci ističu da za izbor bračnog partnera nije bitno provedeno vreme već proživljena iskustva. A za dva meseca ne možete baš proživeti mnogo. Sa tim se slaže i naša sagovornica ističući da je potrebno da upoznamo odnos u što više različitih situacija, uključujući i svađe jer će u braku biti mnogo trenutaka kada se partneri ne slažu oko važnih stvari.
– Treba da upoznamo kako tada druga osoba reaguje, da li insistira na svojoj strani priče i ne pokušava da nas razume, da li se povlači i ne želi da priča o tome. Mi možemo da pretpostavimo kako će partner reagovati, ali to radimo na osnovu svojih nadanja i onoga kako se druga strana predstavlja, što često nije prava slika stvarnosti jer svi želimo da prikažemo sebe u najlepšem svetlu, naročito kad nam je do nekoga stalo – kaže Željka.

I zato, mnogi ovakvi brakovi puknu čim prođe početna zaljubljenost, a leptiriće u stomaku zameni surova realnost. Tada shvatimo da smo dva sveta.

– U najvećem broju slučajeva, ne možemo znati nekog dovoljno dobro nakon tako kratkog perioda. Međutim, kao što to znaju ljudi koji su zajedno bili u ratu ili na psihoterapijskim grupama, postoje emotivno veoma intenzivne situacije nakon kojih osećamo veliku bliskost sa ljudima sa kojima smo kroz to prošli. Takve situacije se, ipak, u svakodnevnom životu vrlo retko dešavaju – kaže Željka.

Zagovornici brzog ulaženja u brak imaju kontraargument ističući kako ionako nekog ne možemo upoznati ni posle mnogo godina. Potvrđuje to i praksa. Nije mali broj ljudi koji priznaju da ih je partner iznenadio i posle dve decenije zajednice.

– Naravno, uvek postoje situacije koje još nismo prošli zajedno, pitanja koja nismo otvorili. Svakako da nekog ne možemo upoznati toliko da nas to zaštiti od svih neprijatnih situacija. U pitanju je samo visina rizika sa kojim ulazimo u brak, a garancija ne postoji. Važno je da smo pre braka imali bar nekoliko ozbiljnijih nesuglasica i videli kako funkcionišemo kada treba da rešavamo problem – opominje naša sagovornica.

Druga strana ove medalje su parovi koji su godinama zajedno. I dok ih okolina saleće pitanjima do kada će više da se „razvlače“, oni odgovaraju da im je tako lepo. Ali, ni njima statistika ne ide u prilog. Studija Univerziteta u Teksasu pokazala je da ljudi koji su se godinama zabavljali pre zvaničnog „da“ imaju manju verovatnoću da ostanu u braku. Zapravo, razvode se čak i brže nego oni koji su pred matičara otišli prerano. Naša sagovornica primećuje da je popitanju gornje granice, odnosno „krajnjeg vremena“ da se prestane sa zabavljanjem, situacija manje jasna.

– Ovde je potrebno voditi računa o više faktora. Šta za nas predstavlja brak? Zašto je važan? Šta mislimo da će se promeniti venčanjem? Jedno je ako neko odugovlači zato što mu venčanje kao formalnost ne znači mnogo i neće doneti promenu u inače sasvim lepoj vezi. Drugo je kad se neko premišlja jer nije izabrao pravu osobu. Kada znamo koji su naši i partnerovi razlozi za „odugovlačenje“, tek tada možemo da odlučimo da li da čekamo ili da svako krene svojim putem – zaključuje psiholog.

Zrelost obećava uspeh

Naša sagovornica podseća da kada je par dugo zajedno i prošao je faze koje obično povezujemo sa brakom, od stvaranja bliskosti sa njegovim/njenim roditeljima do zajedničkog života, tada venčanje ne predstavlja naročitu promenu.

– Ali, kada u brak stupaju ljudi koji se malo poznaju, zbog pritiska koji ovakva institucija donosi, par je pod većim testom i mora da prebrodi mnoge krize bez mogućnosti da lako izađe iz veze. Potrebno je da se sretnu dve veoma jake, stabilne i zrele ličnosti, pa da uspeju da prebrode sve probleme. Ali, zrele i odgovorne ličnosti će retko ući u takav brak – upozorava psiholog.

Kompromis ili odluka?

Neretko, par je u vezi godinama, zatim raskinu i vrlo brzo, nakon nekoliko meseci, svako osnuje bračnu zajednicu sa novim partnerom. Naša sagovornica kaže da sa svakom vezom sazrevamo, postajemo mudriji i zato ne iznenađuje kada sledeći put, pogotovo ako smo u godinama, odlučnije potražimo nekog ko nam odgovara.

– Nekada ljudi ne ostaju dugo u vezi zato što je ona dobra, već zato što je mnogo emocija, želja i vremena uloženo da bismo tek tako otišli. Naravno, postoji i mogućnost da je brak u toj situaciji izbor „dovoljno dobrog“ partnera. Ponekad ljudi osećaju veliki strah i nesigurnost, pa biraju partnera koji je dovoljno dobar, ko im može biti drag, ali ga ne vole zaista iskreno. Može se desiti da se ljudi u takvom braku vremenom iskreno zavole, ali se često dešava da ostanu nesrećni, usamljeni, bez bliskosti, sa utiskom da su napravili preveliki kompromis – upozorava Željka Krujački.

(novosti)