Koliko je opasan šum na srcu

Stetoskop na srcu odmah registruje šum. Može da bude jači ili slabiji, ali se uvek čuje. To što se čuje nije uvek znak patoloških dešavanja, iako deluje uznemirujuće na osobu kojoj se dijagnostikuje. Naročito su usplahireni roditelji ukoliko se ispostavi da je šum prisutan kod njihove dece.

Kako nastaje šum i na šta ukazuje, objašnjava profesor dr Biljana Obrenović- Kirćanski iz Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije:

– Srce se ponaša kao pumpa, na levoj strani ispumpava prečišćenu krv koja je stigla iz pluća, a da bi u tome uspelo mora da napravi kontrakciju uz zatvaranje zalistka ili klapnice između komore i pretkomore. To zatvaranje se čuje kao jasan srčani ton. U momentu kad prima prečišćenu krv iz pluća, klapnica mora da bude zatvorena. Na desnoj strani srca je isti proces, samo što tu plućna arterija odnosi krv u pluća na prečišćavanje. Znači, kod zdravog srca čuju se dva tona prilikom zatvaranja zalistka između leve pretkomore i komore, kao i između komore i glavne arterije aorte. Kod zdravog srca, takođe, postoje dva tona na relaciji desna pretkomora, desna komora, plućna arterija. Prilikom auskultacije srca, odnosno pregleda stetoskopom, ne treba da se čuje šum, već samo dva srčana tona.

* Kako i zašto se javljaju šumovi?

– Šumovi koji se čuju mogu biti sistolni i dijastolni, u zavisnosti od faze srčanog ciklusa u kome se javljaju. Međutim, iako se čuju, ne moraju značiti obolenje, nisu uvek patološki. Sistolni šumovi mogu biti potpuno benigni i bezopasni. Benigni se obično javljaju zbog funkcionalnih promena u trudnoći, kada se beleži povećan protok krvi, kao i kod anemija, hipertiroidizma, tahikardija. Dijastolni šum je patološki.

* Koji su šumovi opasni?

– Opasni mogu da budu šumovi organske prirode zbog velikih promena odnosno oštećenja na zaliscima. Promene nastaju zbog neke bolesti ili su urođene, a vremenom oštećuju srce, pogoršavaju zdravstveno stanje. Ako je oštećenje veliko i ne leči se, neminovan je smrtni ishod. Na primer, kod suženja zaliska između leve pretkomore i leve komore krv zaostaje u pretkomori, pritisak u njoj raste, dalje se to prenosi u pluća, pa na desno srce što postojeću promenu samo pogoršava. To prati niz simptoma, od brzog zamaranja, gušenja, ubrzanog i nepravilnog srčanog rada do otoka nogu, trbuha… Ti simptomi najčešće navedu pacijenta da se obrati lekaru.

* Kako lekar precizno locira šumove?

– Ako postoji suženje, krv se vrtložno kreće proizvodeći šum pri prolasku kroz suženi otvor. Šumovi registrovani stetoskopom mogu da se čuju nad aortnim otvorom, otvorom plućne arterije, na vrhu srca i drugim mestima auskultacije. Da bi se ustanovila precizna dijagnoza, koristi se više metoda. Ultrazvuk srca odnosno ehokardiografija je jedna od njih, najčešće se primenjuje jer je pouzdana metoda, nije invazivna i dobro se vide srčani zalisci, srčane šupljine i veliki krvni sudovi koji izlaze iz srca. Zapravo, ultrazvuk pokazuje ono što smo naslutili slušalicama. Ultrazvuk pokazuje da li postoji organska promena na zaliscima, a uz EKG, rentgenski snimak i druge metode poput kateterizacije srca, pokazuje da li postoji promena, kakva je, kog stepena i na koji način bi trebalo da se rešava.

* Kako se šumovi leče?

– Ako je šum blag najčešće se ne radi o ozbiljnim promenama na zaliscima i promene se prate na godinu-dve dana. Posmatra se kako oštećenje srca napreduje. Međutim, kod ovih osoba postoji dodatni rizik od infekcije na oštećenim zaliscima, jer su to mesta slabijeg otpora u slučaju nekih intervencija u organizmu kao što je vađenje zuba ili intervencija u nesterilnim uslovima. Na taj način može nastati infektivni endokarditis. Koliko je ovo stanje ozbiljno pokazuje podatak da je smrtni ishod zabeležen kod 25 do 30 procenata.

* Šta se kod ozbiljnog obolevanja zalistaka radi?

– Kada se proceni da je to neophodno za pacijenta, primenjuje se nekoliko operativnih tehnika. Zalisci mogu da se rekonstruišu operacijom na otvorenom srcu. Ukoliko je zalistak tako oštećen da se ne može rekonstruisati, odstranjuje se i zamenjuje novim od specijalnog veštačkog ili biološkog materijala, najčešće od svinje ili govečeta. Biološki zalisci traju 10 do 15 godina, nakon čega degenerišu i moraju da se menjaju. Osim toga, kod određene grupe pacijenata TAVI metodom zalistak može da se kateterizacijom kroz krvni sud. Ukoliko su srčane mane urođene i teškog stepena, operativne tehnike mogu da se urade i kod beba.

* Kako nastaju srčane mane koje nisu urođene?

– Najčešći uzrok je aortna stenoza, odnosno suženje. Karakteristična je za razvijene zemlje u kojima čak trećina stanovništva ima ovu promenu. Za to je odgovoran holesterol, trigliceridi, gojaznost, stres… Taj način života i ishrane dovodi do aterosklerotskih promena na zidovima krvnih sudova, pa tako i na zidu srčane aorte. U početku ona postaje samo zadebljana sa sklerotičnim talogom kalcijuma. Vremenom to prerasta u suženje. Na ovo posebno treba da obrate pažnju starije osobe jer čak 30 odsto starijih od 65 godina nema normalni aortni zalistak, dok 2 procenta ima aortnu stenozu. Kod starijih od 85, stenoza se beleži u četiri odsto slučajeva, dok manje od polovine ima normalne zaliske.

(Novosti)