Kolumna: Priručnik za samohrane mame

Piše: Sandra Silađev

Oprosti se sa klabingom i kafićima i bioskopima i pozorištima. Oprosti se sa koncentracijom, nećeš moći ni novine da čitaš (eventualno da listaš i gledaš slike dok beba spava, o knjigama da ne govorim). Oprosti se sa svojim potrebama i željama u prvo vreme, a naročito sa egom. Navikni se da sebe vidiš kao robota na dugme koji u određeno vreme obavlja dužnosti kao što su hranjenje i kupanje bebe. Društveni život će ti se svesti na društvene mreže i forume i sajtove za upoznavanje i dopisivanje (ako imaš internet). Mnogi prijatelji neće doći da ti vide bebu ni do trećeg rođendana, a neki ni do škole. Sve što isplaniraš uzmi sa rezervom jer nikad ne znaš kada će beba da promeni plan prehladom, temperaturom, dijarejom ili neprestanim plakanjem. Pozdravi se sa redovnim odlaskom kod kozmetičara. Nećeš više moći da se nađeš bolesnom roditelju za sve. Naročito ako ti je dete bolesno. Shvatićeš da i pored dobre volje da ti pomognu ljudi neće moći da ti pomognu uvek i u svemu. Shvatićeš šta znači: „Sami se rađamo i sami smo u svemu dok sami ne umremo.“ Oprosti se od teretane, fitnesa, joge i ostalih hobija. Mnogi ljudi će prestati da ti se javljaju jer se nisi pojavila na njihovim dešavanjima više od tri puta.

Ako te muvaju, muškarci ne pitaju šta si i ko si, nego gde je otac deteta i da li si u kontaktu sa njim. Neki muškarci će pokušati da te kresnu kupovinom lutkica za dete. Moraćeš da vodiš bebu svuda sa sobom (kad se kupaš, kad ideš kod ginekologa, kad ideš kod zubara, kad ideš u poštu itd). Spremi se na noćna buđenja u povraćkama jer su bebe i mala deca ponekad puna šlajma kad se prehlade i od toga povraćaju i to obično po tvom licu u snu. Uvek treba da imaš pare za noćni taksi jer ako dete dobije temperaturu moraš sama hitno taksijem u dežurnu bolnicu. U jaslice i vrtiće dete nećeš upisati ako ne nađeš posao. Dok tražiš posao, beba će biti sa tobom u kolicima.

Ako nađeš posao i uspeš da upišeš bebu u jaslice ili dete u vrtić, spremi se na to da ćeš dobijati pozive da hitno sa posla ideš u vrtić po dete jer ima temperaturu. Spremi se na stalne prehlade, upale grla i upale ušiju kada dete krene u vrtić. Spremi se na to da ćeš dobiti zabrane i pretnje otkazom i smanjenje plate jer si morala da napustiš tog dana radno mesto zbog hitnog poziva da odeš po dete. Spremi se na otkaz ukoliko ti se ponovi par puta iznenadno otkazivanje posla zbog deteta. Sve pare koje zarađuješ više ne idu tebi. Pare zarađuješ za dete i račune i hranu, a ono što ostane ide tebi. Ljudi će ti deliti savete kako treba da vežbaš i putuješ jer izgledaš zapušteno i neće imati ni najmanju svest o tome da si 24 sata sama sa detetom, a i kada je dete u vrtiću ili sa bakom ti si komirana od umora ili pereš ono što nisi stigla da opereš dok si bila sa bebom. Spremi se na to da ćeš sve brige, nedoumice i strahove u vezi sa detetovim čudnim ponašanjem i promenama apetita i navika morati da preživljavaš i proživljavaš sama. Vreme ćeš morati da organizuješ u odnosu na to kada dete ide u jaslice, vrtić, školu, aktivnosti. Sav džeparac koji su skupljala za haljine sada ćeš morati da daš na privatne lekare i sirupe jer se dete iznenada jako razbolelo i lakše se dolazi na red kod privatnika. Mozak će ti uvek u svakom trenutku i svuda biti kao u celofanu jer ćeš uvek i svuda misliti o potrebama deteta. Smaraće te ljudi koji su opsednuti samo svojim potrebama i to će ti pomalo biti i degutantno, a ti ćeš smarati njih zato što samo misliš na bebu.

Ako uspeš da izađeš i popiješ alkohol, sutra ćeš mamurna da kuneš sebe dok ljuljaš dete u parku. Kada šetaš gradom i po tržnim centrima, prvo ćeš primećivati šta detetu treba. Na fotografijama nećeš gledati sebe nego dete. Nekada nećeš moći da se baviš detetom sama jer imaš temperaturu 39, a neće biti nikoga da ti pomogne jer svi rade, pa ćeš morati da izmisliš način da to rešiš. Kada si bolesna, moraćeš da lažeš dete da je sve ok kako bi ga zaštitila od brige i tuge. Niko neće kapirati da živiš sama sa detetom niti šta to tačno znači jer te uglavnom vide na kafi nasmejanu dok ćaskate i dok beba drema u kolicima. Ako dete mora da ide kod logopeda par godina ili kod fizijatra, sve ćeš morati sama da radiš (da uzimaš upute, vodiš dete po snegu i kiši i vrućini, čekaš i kod kuće radiš zadate vežbe sa detetom godinama), a ljudi okolo će misliti da ste išli par puta. Mnogi ljudi koji su ti pomagali oko deteta nabijaće ti na nos pomoć (bar kroz šalu). Mnogi će te sažaljevati. Ljudi na poslu misliće da si agresivna manipulatorka koja pasivno-agresivno svima za svaku situaciju nabija na nos da je samohrana majka. Sama ćeš (sa sve kolicima i bebom) vucarati kese sa hranom iz prodavnice, a nekada i po nekoliko puta u danu. Nećeš moći da se setiš u svakom momentu šta te tačno raduje i ispunjava i postaće ti smešne priče o tome kome je koja pesma i boja omiljena.

Ljudi koji histerišu oko prevoza ili nekih nebuloznih stvari postaće ti masa za izbegavanje u širokom krugu. U školu ćeš sama voditi dete svaki dan u cik zore i sama ići po dete i sama učiti sa detetom i sama odgovarati na sva pitanja. Sama ćeš voditi dete na rođendane kod drugara. Uhvatićeš sebe u situacijama gde ne možeš od umora da ispuniš detetu sva obećanja. Moraćeš da otkažeš i viđanje sa partnerom hiljadu puta. Ako ti partner bude prebacivao kako ne obraćaš pažnju na njega, otkačićeš ga jer je bezosećajan i nisi mu keva. Ortakinje koje se prenemažu kao deca postaće ti gadne. Ortakinje i koleginice koje za sebe govore da su male devojčice izazivaće ti sažaljenje. Još je gore ako sisaju prst i pričaju kao bebe dok nameštaju tange i brus. Nećeš moći uveče da odeš ni po cigarete jer dete spava, a ne sme da ostaje samo do desete godine, a i može da ispadne iz kreveta. Svaki izlazak i obavezu planiraćeš minimum dva dana ranije. Počećeš da ceniš i najmanju pomoć roditelja i porodice. Počećeš da ceniš svoj novac koji ćeš da ulažeš u dadilju (ako budeš imala uslove i pare za dadilju). Obožavaćeš dadilju. Počećeš da ceniš snagu koju ti borba oko deteta daje. Obožavaćeš svoj život i svoju samoću. Shvatićeš da je roditeljstvo preteško, ali je nešto najbolje što ti se desilo. Cenićeš žene i posmatraćeš žensku decu opreznije. Gledaćeš svoje slike iz mladosti i kapirati koliko ti je život bio prazan dok nisi postala majka. Shvatićeš da kao majka učiš da ne budeš egoista i da misliš samo na svoje potrebe. Shvatićeš da nisi najbitnija na svetu. Shvatićeš da je divno kada imaš nekoga ko ti je bitniji od sebe. Shvatićeš da ljubav nema kraja.

(cosmopolitan.rs)