Koža sve „pamti“ i ne oprašta

Bilo da letujete na moru, planini, selu ili u mestu gde živite, morate dobro da vodite računa o zaštiti od UV zraka, jer se smrtnost od raka kože dramatično uvećava svake godine.

Pre svega, važno je da pripremite kožu za sunce i tako sprečite neželjene reakcije. Ovog proleća, s obzirom na kišu i hladno vreme, većina će leto dočekati bele puti. To može dovesti do pojave opektina, pega, fleka i drugih promena, a u najgorem slučaju nastanka karcinoma.

– Kada boravite napolju po sunčanom vremenu, čak i ako niste na moru, prikladno se obucite. To podrazumeva svetlu odeću koja odbija svetlost, po mogućstvu dugih rukava. Poželjno je da imate šešir na glavi i obavezno sunčane naočare. Što se tiče zaštitnih krema, na njih bi posebnu pažnju trebalo da obrate osobe svetle puti i deca, jer su najosetljiviji. Bez njih će im koža pocrveneti ukoliko su duže na suncu, a mogu da se jave i bolne opekotine. Zato je veoma važno da se u ovom periodu klone jakog sunca, dok koža ne dobije malo pigmenta. A zatim vrlo postepeno da se sunčaju – upozorava dermatolog dr Ivana Vučeljić, iz Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu.

* Kako da se zaštite oni koji imaju mnogo mladeža na telu?

– U tom slučaju je zaštita naročito važna, bez obzira na to da li su mladeži u ravni kože ili iznad nivoa. Pod uticajem sunca, mladež može da se aktivira i preraste u melanom, veoma opasan karcinom. Zapravo, najbolje bi bilo da svaka osoba sa puno mladeža uradi preventivni pregled i sazna njihovu prirodu, da li su dobroćudni ili skloni da postanu zloćudni. Na karcinom kože trebalo bi da obrate pažnju i osobe koje se nehajno odnose prema upozorenjima o štetnom delovanju sunca, bez obzira na tip kože. Oni koji su više puta izgoreli na suncu, u rizičnoj su grupi. Dodatna zaštita potrebna je i tinejdžerima, posebno onima koji imaju akne ili primaju terapiju za lečenje problematične kože, jer ako se ne zaštite, trajno ostaju fleke. To se odnosi i na osobe sklone flekama, pegicama na nosu i leđima.

* Kada je sunčanje najbezbednije?

– U ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim satima. Između 11 i 15 časova su najveće vrućine i treba se povući u debelu hladovinu, jer je tada zračenje najjače. U tom periodu, bez faktora zaštite nikako ne treba izlaziti. Zaštitni preparati se biraju zavisno od tipa kože i osetljivosti, najviše štite oni sa faktorom 50 jer najmanje propuštaju sunčevih zraka. Na preparatima je naglašeno da imaju UV i UVA zaštitu, što znači da sprečavaju da dođe do opekotina i pigmentacije. Ako se na suncu boravi od 11 do 15 časova, kreme treba nanositi na dva sata. Osobe sa zdravom kožom mogu da biraju zaštitne preparate, ali ako je koža oštećena ili postoji neka promena, prvo treba da se konsultuju sa dermatologom.

* Stručnjaci kažu da koža sve pamti, pa se posledice mogu javiti i posle niza godina?

– Naša koža sve pamti i ništa ne prašta. Pamti od najranijeg detinjstva kako smo se prema njoj ophodili, iako u dečjem uzrastu ni o čemu nismo odlučivali. Pamti svako sunčanje, svako crvenilo, opekotinu…

Kad odrastemo, počinje da ispostavlja račune u vidu preranog i ubrzanog starenja, kao i pojave ozbiljnih zdravstvenih problema. Zato je veoma važno da roditelji vode računa o koži dece kada ih izlažu suncu i ne izlaze iz hlada između 11 i 15 časova.

Čak i u hladu bi tada trebalo da ih zaštite kremama, jer nema apsolutno neprobojnog suncobrana i štitnika na otvorenom, koji ne propušta zrake. Sunce se naročito „lepi“ dok su na dušecima i pedalinama, jer se zraci lako reflektuju na vodi. Deca do tri godine uopšte ne treba da se izlažu jačem suncu, jer im je koža nežna i osetljiva, pa ih treba sačuvati od opekotina.

Preporučljivo je samo kratko sunčanje u ranim i kasnim popodnevnim satima. Međutim, uprkos merama opreza, često se javi crvenilo i opekotine, pa je neophodno nositi lekovite preparate poput Šaljićevog i sličnih melema.

PRIRODNA ULjA SA FAKTOROM

Ne morate uvek kupovati skupe preparate za sunčanje, jer su ljudi milenijumima koristili prirodna ulja. Osim što sadrže zaštitni faktor, odlična su za zdravlje i negu kože.

* Ulje od semenki maline ima zaštitni faktor od 30 do 50, deluje protivupalno, a esencijalne masne kiseline hrane i hidriraju kožu.

* Ulje semena šargarepe (faktor 40) pomaže u zaceljivanju rana i regeneraciji suve, ispucale kože. Hidrira i podstiče stvaranje melanina.

* Ulje pšeničnih klica (faktor 20) ima visok procenat E vitamina, pa pogoduje suvoj, oštećenoj i ispucaloj koži. Melem je za opekotine od sunca, ali i za bore, strije, ožiljke.

* Sojino ulje (faktor 10) je verovatno najjeftinija prirodna zaštita za one kojima koža nije previše osetljiva. Osim toga, tera i komarce, pa ga uveče treba držati u blizini.

* Ricinusovo ulje takođe ima mali zaštitini faktor, ali uspešno štiti kožu lica, sklonu aknama. Ne samo što uklanja bubuljice i mitisere, već i hidrira.

* Ulje lešnika (faktor od 10 do 30 zavisno od kvaliteta ploda), se brzo upija, podstiče cirkulaciju i ne ostavlja masne tragove. Dobar je za sunčanje masne i mešovite kože, a uz nekoliko kapi ulja čajevca i lavande, štiti osetljivu kožu lica tokom sunčanja i masnu sklonu aknama.

* Ulje avokada (faktor 15) snažno hidrara, pomaže u obnavljanju i očuvanju hidrolipidne barijere kože, stvarajući prijatan osećaj.

NAPRAVITE SAMI PREPARAT ZA BRONZANI TEN

Maslinovo ulje sadrži sastojke koji hrane kožu, a istovremeno pojačava dejstvo sunčevih zraka i ona dobija lepu bronzanu nijansu. Preparat se pravi tako što se u 1 dl maslinovog ulja doda 5 kapi tinkture joda i soka od ceđene šargarepe. Jod štiti od opekotina, a šargarepa podstiče melanin. Ova mešavina se nanosi pre sunčanja, a zatim na sat vremena, dok se boravi napolju. Pre upotrebe se sadržaj promućka.

(Novosti)