Mali igrači, veliki mudraci

GETE je govorio da je šahovska igra ispit uma, a Volter još više – da od svih igara šah zaslužuje najveću počast ljudskog uma. Veliki mislioci sveta nisu bili usamljeni u slavljenju 64 polja i 32 figure, jer je odmeravanje snaga na crno-beloj ploči oduvek važilo za intelektualni i sportski izazov. Šah je, pokazuju istraživanja, izuzetan „poligon“ za treniranje i razvijanje inteligencije, memorije, koncentracije, kreativnosti… Naučnici podsećaju da vežbajući, deca šahisti uče da budu strpljiva, disciplinovanija, brže rešavaju probleme i bolje organizuju vreme. Da je tako, potvrđuje nam Petar Benković (39) iz Sremske Mitrovice, vrsni šahovski majstor, nebrojeno puta ovenčan priznanjima na domaćim i međunarodnim turnirima. Kao učitelj šaha koji od mališana pravi velike igrače, kaže da je njemu lično ovaj sport promenio život na bolje. I u tome je, dodaje, njegova najveća vrednost.
Kako donosimo odluke u šahovskoj partiji, isto tako razvijamo sposobnost da ispravno odlučujemo u životu – kaže Petar. – Meni je šah, uz sve uspone i padove koji su deo takmičarskog života, pružio mnogo toga lepog. Proputovao sam svet, upoznao različite zemlje i gradove, kulturu drugih naroda, stekao mnogo prijatelja, postao samostalan, naučio da sam donosim odluke, sporazumevam se na dva strana jezika.
Svoju priču uvek rado deli sa decom zainteresovanom za šah, pokušavajući da im kroz svaku partiju „ubrizga“ ispravne životne vrednosti.

– Deca se još u najranijem uzrastu interesuju i pokušavaju da otkriju sve tajne šaha, a kako je mnogo onih neotkrivenih, zainteresovanost raste. Najvažnije je da mališani imaju volju i želju, kasnije sve to ide svojim tokom. Deca koja su zavolela šah i takmičila se u najranijem uzrastu, igraće ga rado celog života. Jer to je i neobjašnjiva strast. Neko dete će ili da se zainteresuje za šah ili uopšte neće, ali zato postoje vaspitači, učitelji, treneri, koji kao pedagozi mogu da ga predstave mališanima i ako to urade na najbolji način, nema šanse da ga neko dete ne zavoli. U nekim zemljama mališani borave u vrtiću gde je sve kao u šahovskoj bajci, oni se na razne načine upoznaju sa svim segmentima igre – objašnjava sagovornik i dodaje da deca mogu da se animiraju i kroz kreativne šahovske radionice i preko memorijskih zadataka, jer vole da istražuju, dokazuju se, takmiče i pobeđuju.

Posle nekoliko treninga, stručnjaci mogu da prepoznaju da li dete ima dobre šahovske predispozicije. Način na koji razmišlja, ideje koje sprovodi, princip zapažanja i moć memorije su ono što učitelji odmah zapaze. Kako je šah delimično i umetnost, sagovornik kaže da tokom igre uvek pokušava da u detetu prepozna i stvaralački potencijal.

– Pošto je šah mešavina sporta, umetnosti i nauke, meni nije jedini cilj da deca uvek postižu najbolje sportske rezultate na takmičenjima, bez obzira što sam tada srećan kao učitelj. Ideja mi je i da ih naučim svim stvarima povezanim sa šahom i svakodnevnim životom. Kada nauče da razmišljaju unapred, ispravno postupaju, razvijaju memoriju, kombinatoriku, sve to mogu da primene i u redovnoj školi. Nije cilj samo da postanu sportisti, nego i umetnici i mali genijalci – objašnjava Benković.

Dobra vest za ljubitelje šaha je da svako, samo ako želi, može da postane izuzetan u ovoj igri, da lako nadmudri protivnika i dobro se zabavi.

– Isti princip važi kao i u svemu drugom. Iako nisam stručan da pričam o genima, mogu da kažem da postoje talentovana i manje talentovana deca. Ali dar nije dovoljan da bi neko postao dobar šahista, nego se traže upornost i rad. Presudno je treniranje, jer bez toga nema ništa. Kao što je Laslo Polgar, učitelj šaha i edukacijski psiholog, objasnio – genije se ne rađa, on se stvara isključivo napornim radom. Talenat se boduje samo sa jedan odsto, sve ostalo zavisi od rada – poručuje sagovornik „Života plus“.

RAZVIJA SOCIJALNE VEŠTINE

SA razvojem informacionih tehnologija, šah nije izgubio na popularnosti, već je dobio i novu primenu. Zahvaljujući njemu, deca uče mnogo i o prijateljstvu, jer je svaki protivnik i potencijalni novi prijatelj.

– Ne mogu da tvrdim da šahisti imaju razvijenije socijalne veštine od ostalih, ali mogu da kažem da je društvena i socijalna veština vrlo razvijena kod većine šahista – navodi sagovornik.