Melanom – nade ima samo uz novu terapiju

ZAHVALjUJUĆI Programu ranog pristupa leku 50 pacijenata iz Srbije obolelih od metastatskog oblika melanoma primalo je novu terapiju za lečenje ove bolesti i kod velikog broja njih došlo je do poboljšanja stanja, odnosno produžetka života.

Nažalost, ovo za sada daje samo nadu ostalim obolelim, jer za razliku od zemalja u regionu u Srbiji novu imuno i ciljanu terapiju BRAF inhibitorima još nije moguće dobiti o trošku Fonda zdravstvenog osiguranja. Ona po pacijentu košta od 4.000 do 10.000 dolara mesečno.

Udruženje pacijenata obolelih od melanoma i stručna javnost na prvoj konferenciji Istočnoevropske koalicije za melanom koja okuplja predstavnike udruženja pacijenata i struke, koja je održana u Zemunu od 21. do 23. oktobra, upozorili su da se kod nas ova vrsta metastaza leči hemioterapijom, koja ne produžava život, već samo ima ulogu palijativnog zbrinjavanja obolelog.

– Značaj uvođenja nove terapije je od ogromnog značaja jer je broj obolelih od melanoma u porastu u celoj Evropi, pa i u našoj zemlji – kaže profesorka dr Lidija Kandolf – Sekulović, dermatolog VMA i nacionalni koordinator kampanje „Euromelanoma“. – Ciljna terapija BRAF inhibitorima deluje na blokadu signalnog puta u samoj ćeliji melanoma koji dovodi do nekontrolisanog rasta i deobe ćelija melanoma, pa je neophodno da se istovremeno blokira i takozvani MEk gen. Sa druge strane imunoterapija podstiče odbranu organizma od melanoma i blokira mehanizme kojima ćelije tumora, u ovom slučaju melanoma, urušavaju imunološki odgovor domaćina.

Sa ovim lekovima, kako navodi profesorka Kandolf – Sekulović, ponovo se uspostavlja efikasan imunološki odgovor na melanom i omogućava smanjenje i nestajanje tumora.

– Ovi medikamenti dovode do dobrzog „odgovora“ organizma kod više od 40 odsto obolelih, zbog čega neki pacijenti žive duže od pet godina, o čemu svedoče najnoviji podaci sa kongresa Američke asocijacije za kliničku onkologiju i Evropskog društva za medikalnu onkologiju – kaže naša sagovornica.

Podaci iz sveta pokazuju da je imunološka terapija za samo pet godina napravila ozbiljna pomake u lečenju, jer je višestruko efikasnija od klasičnih citostatika, a manje toksična. Praktično, zbog svojih svojstava u pospešivanju imunog odgovora organizma na napade tumorskih ćelija, imunoterapija predstavlja revoluciju u terapiji karcinoma. Prema Global HealthCare imunoterapija se 2015. godine našla na prvom mestu TOP 10 lekova koji obećavaju da će spasti živote. S obzirom na to da su mehanizam dejstva i efekti terapije izuzetno obećavajući, trenutno se ispituje za veći broj kancerskih tipova koji uključuju karcinom pluća, bešike, bubrega itd. Na taj način karcinomi, pa i melanom, u razvijenim zemljama postaje sve više hronična, a ne smrtonosna bolest. Primera radi, imunološka terapija je pomogla i bivšem američkom predsedniku Džimiju Karteru da pobedi rak u 91. godini i tako produži sebi život.

Ipak, novi terapijski postupci imaju izvesna ograničenja. Naime, oni sa teškom slabošću srca, lezijom jetre ili pacijenti u veoma lošem opštem stanju nisu kandidati da je prime, kao ni oni oboleli koji nemaju mutaciju u BRAF genu, pa BRAF inhibitori nisu efikasni i čak mogu da pogoršaju stanje.

– Ciljana terapija BRAF inhibitorima i imunoterapija su dve vrste terapije, koje se uvek odvojeno primenjuju, a trenutno su u toku studije kombinovanja ova dva postupka, zajedno ili sekvencijalno, što bi moglo da poveća njihovu efikasnost – objašnjava prof. Kandolf – Sekulović. – Najveća pažnja usmerena je da se ispita bezbednost i pravi način kombinovanja u strogo kontrolisanim uslovima u okviru kliničkih studija.

Kada počne da se primenjuje, pacijent ovu terapiju prima dokle god ima efekta. Zatim, primenjuje se lek iz druge grupe, i kada on izgubi efikasnost može da se nastavi ponovo sa lekom iz prve grupe.

U Srbiji godišnje od melanoma oboli oko 650 osoba, od kojih je polovina mlađa od 60 godina, dok su preventivni pregledi na rak kože pokazali da su na 1.000 pregledanih, kod svake pete osobe uočene sumnjive promene, zbog kojih su upućeni na lečenje i dalje praćenje kod dermatovenerologa.

(Novosti, foto: thinkstock)