MOSKVA: Bela ruska bajka

Bog je visoko, ali Moskva nije daleko… Posle nešto više od dva sata vožnje avionom stiže se u najveću evropsku prestonicu. Sa dvanaest miliona stanovnika, širokim bulevarima, besprekornim metro sistemom i 38 trgova pretvorenih u zimske bajke, Moskva je, definitvno, mesto na kojem treba dočekati početak godine.

U vreme kada se rasklapaju drvene kućice božićnih vašara u gradovima Evrope, u Moskvi se tek postavljaju lampioni i od leda „grade“ palate, dvorci, tvrđave, crkve… Svečana atmosfera zbog Roždestva (kako Rusi nazivaju Božić) produži se sve do sredine januara.

Klizanje uz Čajkovskog

Uz zvuke „Valcera ruža“ Čajkovskog (autor i Srpsko-ruskog marša), klizalište ispred Boljšljoj teatra je uvek puno devojčica crvenih nosića, dok roditelji razmišljaju o velikom samovaru i toplom čaju koji se nudi na Crvenom trgu. Tik uz klizalište, ne kojem svake večeri pod svetlima reflektora profesionalne klizačice izvode „Labudovo jezero“, nižu se ukrašene kućice na kojima se prodaju šareni, drveni, ručno rađeni ruski suveniri. Istorijski muzej, najslikanija crvena zgrada na svetu, savršena je kulisa ispred koje se na Manježnom trgu nalazi bilbord sa kojeg novu godinu žele Petar Veliki, Katarina, Puškin, Putin…

Rusi su u svemu potpuno svoji, pa se tako u odnosu na srednjeevropske države razlikuju i po načinu organizovanja zimskih vašara. U Moskvi su 60 jelki tematski ukrasili mladi ruski umetnici, a sve u stilu trga na kojem se nalaze. Postavljeno je i šest kilometara svetlećih tunela kako bi se praznični duh osetio na svakom koraku.

Najspektakularniji vašar je na Crvenom trgu, ispred najluksuznije robne kuće „Gum“, koja neodoljivo sija. I sam Lenjinov mauzolej u ovom periodu deluje veselo. Inače, godinama traju rasprave o preseljenju Lenjinovog tela sa Crvenog trga, ali i dalje može, na istom mestu, da se besplatno vidi od 11 do 13 časova.

Crveni i Puškinov trg deli jedna metro stanica ili šetnja po Tverskom bulevaru. Duž bulevara nižu se mali trgovi, ogrmna knjižara (u kojoj je uvek gužva) i luksuzna radnja „Jelisevski“ u kojoj se još od 1901. godine prodaju delikatesi poput kavijara.

Simbol Moskve je i pesnik Aleksandar Sergejevič Puškin (veliki prijatelj Srba), zavodnik snenog pogleda, čiji je život prekinut u „romantičnom“ dvoboju. Puškin je slavu stekao u Sankt Peterburgu, ali je otac moderne ruske književnosti oženio Moskovljanku Nataliju Gončarovu. Njihov spomenik je danas atrakcija, njegov trg je omiljeno šetalište, njegova kuća izuzetno posećen muzej, a „Puškin kafe“ najukusnije mesto u gradu. Ljubitelji dela Mihaila Bulgakova mogu, pak, da posete njegov dom koji se nalazi baš u stanu u kojem se odigrava radnja romana „Majstor i Margarita“.

Staljinovi neboderi

Legendarni „Puškin restoran“ radi 24 časa dnevno, a naročito je popularan u zoru, kada mamurni gosti doručkuju bline sa kavijarom. Ni pesnik nije voleo kolače ukrašene zlatom, koje služe u kafeu, već bline (palačinke). Rusi ih doručkuju sa „zguščonkom“ (slatkim mlekom) i uz kašu. Zimska ruska kuhinja obiluje salatama, turšijom i čorbama, a sve je to u hladnim krajevima idealno za „zdrarovje“. Tradicionalni dezert su pečene jabuke. U martu se održava veliki festival Maslenica posvećen blinama i slovenskoj kulturi.

Čast koju Rusi odaju svojim velikanima je bezgranična, a posebna čast se odaje istraživačima vaseljene. U Muzeju kosmonautike u koji se ulazi kroz svemirski obelisk nalaze se originalni predmeti koje su koristili ruski astronauti: odela, konzerve hrane, toalet-šolje, kapsule u kojima su živeli i lunarni moduli kojima su se vratili na zemlju.

Moskva ima oko 200 muzeja i teško je odlučiti se u koji pre da uđete, jer je svaki od velikog značaja i čuva dragocene predmete. Mogu se posetiti fantastični prirodnjački muzeji posvećeni paleontologiji, ledenom dobu ili Darvinu. Neprocenjivo blago od zlata i dragulja koje su koristili ruski imperatori čuva se u Oružanoj palati unutar zidina Kremlja. Međutim, Panorama Borodinske bitke je jedinstven u čitavom svetu. Kod sela Borodino 26. avgusta 1812. godine odigrala se strašna bitka između Napoleonove i ruske vojske koju je predvodio general-feldmaršal Mihail Kutuzov sa kojim je bio i srpski general Mihailo Miloradović, ali i drugi brojni oficiri iz Srbije. U ovom muzeju deca najradije kupuju prekrasne olovne vojnike.

U ruskoj prestonici je sve prostrano i ogromno, od bulevara do zgrada. I danas je velika atrakcija sedam monumentalnih nebodera sa špicevima koje je podigao Staljin. Najstariji ruski univerzitet „Lomonosov“ na Vrapčijim brdima nalazi se upravo u takvoj zgradi. Svako ko se liftom popne na 33. sprat univerziteta, može da pogleda kako napreduje uređenje stadiona za fudbalsko prvenstvo koje će se, pored ostalih ruskih gradova, održati i u Moskvi 2018. godine.

Sa vrha „Lomonosova“ u daljini se vidi saborni hram Hrista Spasa čija je izgradnja počela čim je poslednji Napoleonov vojnik napustio Moskvu. Srušili su ga komunisti i na tom mestu napravili bazen. Hram je obnovljen prema starim crtežima i fotografijama 2000. godine. Zlatna kupola sija i na minus 17 stepeni. A, uz kupole Novodevičnog manastira, Uspenske saborne i Blagoveštanske crkve, kao i zvonika Ivana Groznog – postaje jasno zašto Moskvu nazivaju i „zlatoglava“.

METRO STANICE KAO MUZEJI

Čistoća i metro apsolutno oduševe svakog srpskog turistu. Naime, u Moskvi nema đubreta, papirića, ni pikavca na zemlji. Nema ni kontejnera, kao ni mačaka koje iskaču iznoseći đubre. I okolina Moskve je čista, bez letećih kesa, bačenog šuta…

Međutim, metro sistem koji dnevno preveze više putnika nego London i Njujork zajedno – zaslužuje posebno divljenje. Moskvoski metro dnevno preveze čak devet milion putnika, vozovi obave 9.000 vožnji, a ako vam neki i pobegne ispred nosa – ne očajavajte. Sledeći stiže već za pola minuta!

Naše agencije organizuju besplatne ture kroz moskovski metro, jer je svaka stanica umetnično delo i primer savršene efikasnosti. Posebna atrakcija metroa su i starije žene, jake građe i obučene u uniformu, koje sede u staklenim kućicama u dnu pokretnih stepenica. One su odolele zubu vremena i modernim kamerama za nadzor, a veoma su korisne turistima koji se izgube!

BOLjŠOJ TEATAR

U Boljšoj teataru svake večeri, pa i u novogodišnjoj noći, održavaju se opera i jedna baletska predstava, a karte se kupuju, bar, mesec dana unapred. Boljšoj teatar je otvoren 1825. godine, a nedavno je kompletno renoviran. Pozorište sija u punom sjaju i zahvaljujući zlatnom lusteru teškom 2,5 tone i prečnika 6,5 metara koji se nalazi iznad gledalaca u sali za predstave. Luster je 1863. godine radio na gas, što je bilo opasno, pa je u vreme kada je Bajaga čekao Tamaru uveliko radio na struju.

SRPSKI GENI CARA IVANA GROZNOG

Pošto je car Ivan Grozni rano ostao bez roditelja, odgajila ga je baka Srpkinja, Ana Jakšić-Glinska. Ona je tako uticala na postavljanje temelja ruske državnosti, a car Ivan, podizanjem hrama Vasilija Blaženog, na stvaranje posebnog graditeljskog stila kupola na kojima se sneg ne zadržava. Hram je završen 1561. godine, a devet crkava sa devet kupola u obliku turbana simbolizuju tatarska plemena koje je car pobedio i pripojio Rusiji. Četiri najveće kupole pokazuju i strane sveta, a plavo-bela simboliše sever.

Duboke veze Srbije i Rusije u Moskvi mogu se videti na svakom koraku, a najviše u Kremlju. Pored srpskih ikona koje se nalazi u ikonostasu, u Sabornoj crkvi Svetog Arhangela Mihaila nalaze se i Freske srpskih svetitelja: Prepodobnog Simeona Mirotočivog, Svetog Save i Svetog kneza Lazara.