Novo istraživanje ponovo „ocrnilo“ slaninu i kobasice

Novi izveštaj dodatno “ocrnjuje” kobasice, šunke i slanine.

Američki institut za istraživanje kancera i Svetski fond za istraživanje raka otkrili su povezanost između jedenja mesnih prerađevina i razvijanja različitih tipova ove bolesti u donjem delu stomaka.

Povezanost je vrlo slična onoj o kojoj je pisala Svetska zdravstvena organizacija, a stručnjaci su detektovali isti faktor rizika i to u gram i procenat.

Ovo je citat iz novog istraživanja:

“Na svakih 50 grama mesnih prerađevina koje se unesu tokom dana, svakog dana – ekvivalent jednoj viršli – rizik od kancera donjeg dela stomaka povećava se za 18 odsto..

A ovo je citat starijeg izveštaja Svetske zdravstvene organizacije:

“Stručnjaci su zaključili da svakih 50 grama prerađevina koje se svakodnevno unose povećavaju rizik od kolorektalnog raka za 18 odsto.”

Prema rečima stručnjaka, ova istovetnost zaključaka istraživanja je slučajna, jer su u obe studije rađene potpuno drugačije analize.

Takođe, ni jedna ni druga ne preciziraju šta je uzrok raka, niti kako on nastaje u telu.

“Rak je komplikovana bolest. Mi smo dokazali da postoji povećan rizik i imamo i neke ideje zašto do njega dolazi, ali ništa ne možemo sa sigurnošću tvrditi”, objašnjava dr Suzan Higinbotam, vođa istraživanja.

Iako su ovo loše vesti za ljubitelje kobasica, Higinbotam upozorava da ne treba da automatski precrtate takve namirnice iz svog menija, jer nema dokaza da će svaki komadić mesa koji pojedete povećati vaše šanse da obolite od raka.

Da biste razumeli kako se ovakve prognoze vezane za rizik od obolevanja uspostavljaju, uzećemo za primer tri slučaja.

Recimo da pred sobom imate ženu koja je vegetarijanac i koja uopšte ne jede viršle i šunku, ali možda jednom mesečno pojede poneki komad slanine. S druge strane, imate muškarca koji povremeno uživa u viršlama, a jednom nedeljno jede sendvič sa slaninom. U trećem slučaju muškarac svoaog jutra doručkuje slaninu, za ručak jede sendvič sa šunkom, a redovno večera pečeno meso.

Na stranu genetski faktori, prve dve osobe su u vrlo malom riziku od dobijanja kolorektalnog raka, ako imamo u vidu samo njihove navike u ishrani i to samo ako u obzir uzimamo ova dva istraživanja.

S druge strane, treći slučaj iz primera jede mnogo više prerađevina od ekvivalenta jedne viršle, koliko je ispitano u studiji.

Dakle, da li je slanina opasna koliko i duvan?

Prošle godine mnogo se govorilo o tome da je slanina praktično izjednačena sa cigaretama, ali stvarna statistika pokazuje drugačije rezultate.

Global Burden of Disease Project procenjuje da godišnje ima 34.000 smrtnih slučajeva širom sveta koji se mogu pripisati ishrani bogatoj mesnim prerađevinama.

S druge strane, gotovo 29 puta više, čak milion ljudi, svake godine umre od raka koji je posledica pušenja. Još 600.000 umre zbog prekomerne konzumacije alkohola, a 200.000 zbog zagađenja vazduha.

Dakle, prerađevine nikako ne mogu biti “čist otrov”.

(B92, foto: thinkstock)