Opustite um i telo – naučite da MEDITIRATE

Meditacija je smireno stanje organizma sa glavnim ciljem umirivanja i opuštanja uma ili tzv. „ne razmišljanja“. U religiji, posebno u drevnim religijama Istoka, duhovna disciplina i veština koncentracije na unutrašnja, mentalna stanja, na izazivanje vizija, prosvetljenja i mističnog doživljaja stapanja sa Bogom ili onostranim svetom. Kao tehnika psihološke relaksacije meditacija se praktikuje u okviru različitih mentalno-higijenskih programa koji su usmereni ka neutralizaciji posledica stresnog života savremenog čoveka. Najpoznatiji oblik meditacije je joga.

Reč meditacija dolazi od latinske reči meditatio, što je označavalo bilo koju vrstu fizičke i intelektualne vežbe, a kasnije je za tu vrstu prakse počeo da se upotrebljava termin kontemplacija.

Meditacija je dve hiljade godina stara vežba introspekcije… kao da oslušnete sami sebe. To je par minuta koje posvetite samo sebi za sedenje u miru i relaksirano disanje. Način da potpuno „resetujete“ svoje misli, odbacite sve strahove, ambicije, planove, obaveze i pronađete sebe.

Položaj i trajanje

Prvo sedite u turski sed ili sedite na potkolenicama ako vam tako prija. Leđa moraju biti prava. Možete podmetnuti neko jastuče ako vam je lakše. Nemojte sesti u stolicu ili koristiti bilo kakav naslon. Pozicija namerno treba da bude polu-nelagodna kako ne biste zaspali. Poenta je u tome da voljno morate održavati tu poziciju. Ne treba postavljati neke precizne vremenske okvire, jednostavno meditirajte koliko vam prija. To može biti 5 ili 35 minuta, nije previše bitno.

Mesto za meditaciju

Odredite mesto u svom domu za meditaciju. Neka to bude tiho mesto gde ćete smestiti sveću, mirišljave štapiće, kristale i ostale spiritualne rekvizite da biste se osećali udobnije.

Disanje i opuštanje

Sve vreme vodite računa o disanju. Duboko disanje usporava otkucaje srca, smiruje mišiće i fokusira um.

Osetite delove svoga tela i spolja i iznutra i temeljno se opustite. Odlična vežba za početnike u meditaciji je da počnu da obraćaju pažnju na svoje telo pre ulaska u meditativno stanje. Jednom kada se um utiša, svu svoju pažnju usmerite na stopala i onda polako idite prema gore, uključujući i unutrašnje organe.

Šta mozete da očekujete od meditacije?

Na duge staze meditacija je mnogima promenila život u smislu da je pomogla nekome da se izbori sa svojim strahovima i fokusira na svoj cilj.

Pored ovog dugoročnog uticaja meditacija je jako dobra vežba relaksacije i poništava anksioznost. Anksioznost je vrsta straha i strepnje od nepoznatog. Živimo u doba ogromne količine informacija, komunikacija, ispraznih interakcija (facebook, email, sms, twitter, reklame…) i ambicija. Svaka ta informacija na koju obratite pažnju pokrene određene misli u glavi, na isti način kao što kamenčić kada ga bacite u vodu napravi koncentrične krugove. Što je više informacija to je veći haos u glavi, zamislite kao kada bacite šaku punu kamenčića u vodu. Zato je vežba meditacije odličan način da “saberete misli” i da tih 10-15 minuta vi budete onaj ko kontroliše misli.

(srecnazena.com)