PITANJE SVIH PITANJA: Može li se udovoljiti ženama?

Svetu se ne može ugoditi, upozoravao je Radoje Domanović. Ovu izreku bi mnogi muškarci preveli kao ženama se ne može udovoljiti. Pripadnici jačeg pola ubeđeni su da će, šta god da urade, njihove lepše polovine biti nezadovoljne. Ne valja kad muž ne radi, ali ni kad je ceo dan na poslu, kad se ne druži ni sa kim, ali ni kad ima gomilu bezveznih ortaka, kad je grub, ali i kad nije „muško“. A naročito ne valja, misliće razočarani muškarci, držati ženu kao malo vode na dlanu, jer će ona tada zgaziti „papučića“.

I pošto im se čini da su im potrebne sposobnosti vidovnjaka da bi zavirili u žensku glavu, očajni muškarci će pomirljivo primetiti: ženama je nezadovoljstvo u krvi. I pozvaće se na Njegoša i njegovu čuvenu „ćud je ženska smešna rabota“. Da je ipak reč o stereotipu, tvrdi psiholog i životni trener Ljiljana Jagodić.

– Žene često govore da su svi muškarci isti, a oni da ženama nije moguće udovoljiti. Istina je obično na pola puta. Pošto smo potpuno različiti u biološkom, psihološkom i sociološkom pogledu, nije ni za očekivanje da ćemo se dobro razumeti – kaže psiholog.

Zagovornici stava da se ženama ne može udovoljiti tvrde da pripadnice nežnijeg pola imaju veća očekivanja od partnera, dok su muškarci skromniji i realniji u željama. Naša sagovornica se na slaže sa ovim, ističući da nije reč o manjim ili većim očekivanjima, već različitim. A oni su najčešće posledica odrastanja u različitim porodicama. Ukoliko partneri rastu u porodicama u kojima se drugačije gleda na finansije, obrazovanje, ljubav, eto problema.

– Kad sin odrasta u porodici u kojoj majka kuva svaki dan, očekivaće to i od svoje žene. A ako je ona odrasla u porodici u kojoj majka to nije radila, eto problema. Zato, u pojedinim delovima sveta, Indiji, a i u celoj Aziji, još uvek se međusobno žene samo članovi istih kasti. Smatra se da samo takvi brakovi mogu potrajati jer partneri imaju ista očekivanja – primećuje psiholog.

Opstajali su i brakovi naših ne tako dalekih predaka, pa se često provlači teza da su naše bake bile mnogo zadovoljnije nego mi danas. Ali, to što ih niste čuli da se žale ne znači da im je život bio kao hod po oblacima. Prema rečima naše sagovornice, žene od pre 50 i 100 godina nisu bile srećnije od nas, već su vaspitavane u društvu u kom se tačno znalo koja je njihova uloga i šta se od njih očekuje.

– I tada su žene u siromašnim krajevima ili seoskim sredinama radile, ali se znalo da je njihov posao kuća i deca. Tada nije ni bilo mogućnosti da se razvedu ako su bile nesrećne i osećale se nevoljenima. Čim smo dobile više prava i mogućnosti, data nam je veća sloboda izbora. Ako nam se danas ne dopada u braku, možemo da se razvedemo, a da ne naiđemo na neodobravanje sredine kao pre pola veka – podseća Jagodićeva.

Činjenica da žene uglavnom podnose zahtev za razvod braka, nije dokaz teze da im se ne može udovoljiti, jasna je Jagodićeva ističući da su pripadnice nežnijeg pola danas u svakom pogledu izjednačene sa muškarcima.

– A i dalje samo mi rađamo i biološki smo vezane za decu prve tri godine. Kad nam muževi u tome ne pomažu, osećamo se nebitnim i nevoljenim. Kao da ne razumeju našu žrtvu koju podnosimo time što se odlučujemo za rađanje. Takvo stanje u porodici vodi netoleranciji i nerazumevanju. A kad nas ne razumeju i ne poštuju, šta će nam, kad smo finansijski nezavisne – kaže psiholog.

Istraživanje objavljeno u „Magazinu porodične psihologije“ pokazuje da su muškarci u vezi srećni kad je njihova partnerka zadovoljna. Žene su, s druge strane, srećnije kad njihov partner zna da su očajne. Ma kako ovo na prvi pogled zvučalo čudno, priznanje muškaraca da su očajne, ženama zapravo sugeriše da je njihov partner emotivno uključen u odnos i da se ne povlači pred problemima. I upravo tu leži deo odgovora na večno pitanje šta žene žele.

– Svaka žena želi da je muškarac razume, voli i poštuje. Potrebno nam je i da nam se dive, da nas hvale, kako smo lepe, kako nam je dobar ručak, kako im je divno u našem društvu, kako su ponosni na nas. Potrebno nam je da prepoznaju našu ženstvenost i da nam pomognu da je iskažemo. U Americi postoji izreka: „srećna žena, srećna porodica“. U njoj ima puno istine – zaključuje psiholog.

Ljubav i iskrenost

Potreba za ljubavlju i poštovanjem se poistovećuju u našoj sredini, pa se često osećamo nevoljenima ako nas muž ne ceni dovoljno, ističe Jagodićeva.
– Zato parovima koji dolaze kod mene preporučujem da osluškuju jedno drugo, da razvijaju empatiju i razumevanje za potrebe drugog. I da pomažu partneru da svoje potrebe zadovolji na način na koji je njemu potrebno, a ne kako oni misle da treba. Zato je neophodno da razgovaraju i da jedno drugom iskreno i bez ustezanja kažu šta im treba i šta misle – savetuje Ljiljana Jagodić.

Prodavnica muževa

Tezu da se ženama ne može udovoljiti ilustruje i priča anonimnog autora koja je naišla na veliki odjek na internetu. Priča ide ovako: otvorila se prodavnica na šest spratova u kojoj se nude besplatni muževi. Primerci se prodaju na svakom spratu, ali postoji caka – kada se popnete na viši sprat, ne možete se vratiti na prethodni. Krene tako jedna dama da kupi muža i na prvom spratu je dočeka natpis: „Ovi muškarci imaju posao“. Nezadovoljna, produži na drugi i ugleda: „Ovi muškarci imaju posao i vole decu“. Malo je to, pomisli, pa stiže do trećeg nivoa i obaveštenja: „Ovi muškarci imaju posao, vole decu i lepo izgledaju“. Sada već bolje volje, krenu na sledeći sprat gde je čekaju muškarci koji imaju sve što i prethodni, plus pomažu oko kućnih poslova. Oduševljena, žuri dalje i saznaje da na petom obitavaju muževi koji su na sve pomenuto, još i romantični. Zastaje, ali đavo joj ne da mira, pa se uputi na poslednji sprat gde je sačeka obaveštenje: „Vi ste posetilac broj 71.456.012. Na ovom spratu nema muškaraca. Ovaj sprat postoji samo kao dokaz da vam se nikad ne može udovoljiti“.

(novosti)