SIMI: „Sunđer“ koji je upio svu lepotu Egeja

Kada je 1970. godine donet zakon o zabrani gradnje, mnogi su se uplašili da će to biti kraj turističkog života Simija. Desilo se upravo suprotno. Biser Dodekaneskog arhipelaga je još više bljesnuo. Umesto da na ostrvu počnu da niču moderni hoteli od stakla, sve one pitoreskne kuće sa tavanicama u obliku arkade i cvetnim balkonima, stavljene su pod zaštitu.

Niko više nije smeo da ugrozi autentičnost tih žutih, crvenih, plavih i roze građevina, a kako je sprečena divlja gradnja, celina je zadržala jedinstveni izgled i sjaj. Tako je ovo grčko ostrvo blizu turske obale, sa 58 kvadratnih kilometara, sačuvalo patinu i neki davni šarm na koji se teško ostaje ravnodušan.

Simi danas jeste mondensko letovalište. Cene smeštaja nisu za svačiji džep, ali, za 30 evra koliko košta izlet sa Rodosa, od kojeg je udaljen oko 40 kilometara ili dva sata vožnje brodom, možete da budete „mondenac“ bar na dan. Zato, pripremite udobne sandale, šešir i kremu sa visokim zaštitnim faktorom, jer je leti ovde vrelo, i prepustite se lepotama čarobnog ostrva u Egejskom moru.

Legenda kaže da je ime dobilo po nimfi Simi koja se udala za Posejdona i rodila Htoniosa, vođu prvih stanovnika ovog mesta. Turistički vodiči će vam ispričati i drugu verziju, po kojoj je ovaj „komadić“ stvorio Bog Glaukos i nazvao ga prema svojoj voljenoj princezi. Ono se spominje u Homerovoj „Ilijadi“, posle čega je postalo rimsko, pa vizantinsko, a onda mlečansko. Kada su ga osvojili vitezovi Svetog Jovana, na Simiju je počela da se razvija trgovina sunđerima, o čemu danas svedoče tek sunđerasti suveniri, jer u vodama oko ostrva sunđera nema kao nekad. Dugo su ovde vladali Turci, potom Italijani, da bi tek 1947. godine Simi pripao Grčkoj. I kako to biva sa mestima kojima niko nije mogao da odoli, svi ti narodi i vladari su mu ostavljali nešto u amanet, što se prepoznaju i po građevinama i po duhu.

Turističke ture uglavnom počinju obilaskom glavnog grada, koji se zove kao i ostrvo. Simi je podeljen na dva dela – donji, Jalos i gornji, Hori, koje razdvaja 375 stepenika, poznatih kao Kalistrate. Kada uplovite u donji, lučki grad i vidite jedrilice i luksuzne jahte na vezu, „sevnuće“ vam jasna asocijacija na letovalište za imućne, ali ovde se nalaze i restorani i radnje u kojima se cene ne razlikuju od ostalih turističkih mesta. U gornjem gradu su smeštene sve one kuće u pastelnim bojama, negovane i brižno čuvane „starice“ do kojih vode tirkizno plave stepenice. Dok se budete šetali, na trenutak će vam se činiti da ste u Veneciji, od koje je Simi zaista mnogo pokupio.

Turistički dragulj ovog dela predstavljaju ostaci zamka iz doba vitezova Svetog Jovana, koji je početkom 15. veka sagrađen na temeljima antičkog akropolja. U celosti je „živeo“ do 1944. godine, kada je nastradao u eksploziji. Crkva Vaznesenja unutar zidina je vremenom obnovljena, a na njenom zvoniku je postavljena čaura bombe, koja podseća i opominje na strahote Drugog svetskog rata. U ovom delu se nalazi čak 13 crkvica i pogled na donji grad koji vredi svakog uzdaha na putu do strmog Horija.

Iako ovo jeste letovalište, na prvu loptu se čini da plaže nisu adut na koji bi Simi, tako brdovit i kamenit, mogao da igra, jer se u samom gradu nalazi ona obična, šljunkovita, od koje najviše vrede prijatni kafići. Ali čim se zađe malo dalje, na nekih 15 minuta hoda, dolazi se do onih prizora od kojih zastaje dah. Na glasu najlepših plaža, uređenih i čistih, su Pedi i Agia Marina, a oni kojima je od peska važniji prirodni hlad odlaze na Agia Nikolaos ili Nanu, gde se ispod čempresa uvek traži mesto više.

Simi je poznat i po divljim, ne tako pristupačnim plažama, koje su pravi raj za avanturiste ili romantične duše. Do njih se dolazi samo brodićima ili onim slatkim drvenim barkama kojima će vas prevesti neki lokalac. Njihova gostiprimljivost je, takođe, deo „paketa“ na koji možete da računate kada se otisnete na Simi. Dok vam budu pričali o tome kako je njihovo ostrvo nekada bilo „sunđer sila“, kako žale što se maslinovo ulje i vino sve manje prave, jer je akcenat na turizmu, čućete da su i dalje ponosni na svoju obalu. Posle priče o davnim boljim vremenima, preporučiće vam neku od tradicionalnih taverni, u kojoj se uz zvuke sirtakija služi najukusnija grčka musaka. Tu negde, vreme na trenutak staje.

Manastir Svetog Mihajla okuplja hodočasnike

Specifičnost Simija je podatak da ima onoliko svetilišta koliko godina ima dana. Dakle, 365. Zaštitnik ostrva je Sveti Mihajlo, kojem je posvećen manastir Panormitis, udaljen 15 kilometara od Jalosa. Nikao je 1783. godine na temeljima vizantijske kapele, a poznat je po ikoni Svetog Mihajla, koja, prema verovanju, ima isceliteljske moći, pa zbog nje ovde pristižu hodočasnici iz celog sveta.

Kopija Big Bena s kraja 19. veka

Kada budete uplovljavali na Simi, videćete „razglednicu“ na kojoj je „utisnuta“ obala, brdo i visoki toranj sa satom. On potiče iz 1890. godine i navodno predstavlja kopiju londonskog Big Bena. Porodica Petrides je tokom boravka u Engleskoj bila oduševljena londonskim satom, pa je po povratku odlučila da ga „preslika“ na Simi. Tu je još i statua dečaka koji peca, a izgradio ju je vajar sa ostrva.

(Novosti, foto: shutterstock)