Šta kriju zamke „vesele“ depresije

Depresija je sve više zastupljena, kako u svetu, tako i u našoj zemlji. Najugroženiji su adolescenti kod kojih se donja granica depresivnih poremećaja i hospitalizacije pomerila sa 15 na 12 godina. Druga najranjivija grupa su stariji od 60 i 65 godina. Statistike pokazuju da depresija više pogađa žene, da svaki trinaesti stanovnik planete ima neki oblik depresije, ali i da će 2018. godine čak svaki drugi Evropljanin patiti zbog ovog problema.

– Mentalno zdravlje našeg naroda je veoma ugroženo, a o tome niko ne vodi računa. Plaćamo danak svim ružnim dešavanjima poslednjih decenija. Na nastanak depresije, osim genetske predispozicije i strukture ličnosti, dovodi mnoštvo faktora sredine. Primera radi, kod reaktivne depresije javlja se reakcija ličnosti na određene nepovoljne životne događaje, koje takva osoba doživljava kao nepovoljne. Okidač za ovakvo stanje može biti gubitak bliskog člana porodice, gubitak ili promena posla, loša finansijska situacija, prekid emotivne veze, razvod braka, odlazak dece… S druge strane, depresija se nekada javlja iako nije isprovocirana konkretnim događajem – objašnjava prof dr Jasna Veljković, klinički psiholog.

* Zbog čega onda nastaje?

– Ona je posledica kumulacije stresa, koji se nagomilava nizom svakodnevnih nepovoljnih okolnosti. Posle izvesnog vremena osoba počinje da menja svoje ponašanje. Različite strukture ličnosti dovode do različitog reagovanja na ove događaje. Ili odustaju od svakodnevne egzistencijalne borbe ili počinju da obavljaju svaki posao kao da im od toga život zavisi. Niko ne reaguje istovetno, jer je ličnost skup karaktera i temperamenta. Temperament se nasleđuje, a karakter se kao baza ličnosti oblikuje u najranijem detinjstvu, u prvih pet, šest godina. Iskustva pokazuju da deca koja su na duže odvajana od roditelja, zbog razvoda lišena prisustva jednog roditelja ili su doživela druga traumatična iskustva, u odraslom dobu postaju osetljivija, podložnija uticaju stresa i sklonija depresiji.

* Šta je još karakteristično za takav tip ličnosti?

– Hipersenzibilan je i nema visoko mišljenje o sebi, što se sa strane često i ne može primetiti. Ali depresija nosi gubitak samopouzdanja. To samopouzdanje se gubi još u dečijem uzrastu, a da li će ga uopšte biti, zavisi od emocionalnog odnosa roditelja. Deca imaju potrebu da se emocionalno vezuju, a sebe cene onoliko koliko ih roditelji vole. Ako je ta ljubav bezuslovna, oni se osećaju voljeno i sigurno, što je početni preduslov za formiranje snažne ličnosti u odraslom dobu. S druge strane, napuštena deca od majke ili ona kojima majka ne poklanja dovoljno emocije, postaju deprimirana, a kasnije i sklona depresiji.

* Utiče li još nešto nepovoljno na strukturu ličnosti?

– Određeni način vaspitanja takođe utiče na stvaranje ličnosti manje ili više podložne depresiji. Preterano strogo, rigidno vaspitanje stvara rigidni super ego, sa kojim određena osoba sebi nameće veliki stepen odgovornosti. „Ti treba!“, „Ti moraš!“, najčešće su rečenice kojima se rukovode. Ovako veliki lični zahtevi dovode do zaista odgovornog ponašanja, ali se takve osobe unutar sebe ne osećaju dobro, nisu zadovoljne i srećne. Na kraju kada dođe do pucanja, reaguju slično kao i hipersenzibilne ličnosti. U blisku vezu spajaju depresiju i agresiju prema sebi. Veoma odgovorne ličnosti su tako vaspitane da nije dozvoljeno da ispoljavaju nezadovoljstvo i ljutnju u bilo čemu što rade. Zbog pritiska koji nose, počinju da se osećaju sve lošije, čak požele da ubiju nekog drugog, ali ruku na kraju podižu na sebe. Zato i postoji krilatica da se niko nije ubio, a da prethodno nije poželeo drugoga da ubije.

* Postoji li manifestacija depresije na „veseli“ način?

– Uslovo rečeno, da. Kod hipomaničnog depresivnog ponašanja, primera radi, ispoljava se visoka aktivnost sa ogromnom količinom energije. Takve osobe su ekstrovertne, komunikativne, često vrlo harizmatične, pune ideja i teško ih je pratiti. Dobri su organizatori i vođe, ali se veoma često iscrpljuju, jer ne mogu da stanu. Postoji i takozvana ciklotimija, koju karakteriše naizmenična promena raspoloženja, sa ozbiljnim depresijama u kojima se ispoljava duboka tuga i neko drugo mračno stanje ili manične faze praćene euforičnim ushićenjem. Hipomanici i ciklotimne ličnosti su sklone da u nizu stresnih životnih situacija reaguju maničnom odbranom od depresije, zbunjujućom veselošću posmatrača sa strane.

* Ima li i drugih pratećih simptoma za ovo stanje?

– Osim što pokazuje naznačeno veselo raspoloženje, takva osoba istovremeno malo spava, puno radi, ima nagonsku potrebu da se kreće, puno da pije, jede… Međutim, u nekom iznenadnom trenutku može da poklekne i postane suicidalna. Čuli ste već za nekoga da je bio super raspoložen, čak euforičan, pa se ubio. Upravo ova objašnjenja daju odgovor o ponašanju takvih ličnosti. Kod ovakvog stanja često su prisutni i elementi histerije. Nažalost, oni najčešće nisu svesni ozbiljnosti stanja u kome se nalaze, pa nikakvu pomoć i ne traže. U svom ponašanju ne vide ništa loše. Međutim, ako ne uspore sa takvim ritmom, može doći do infarkta ili nekih drugih ozbiljnih zdravstvenih problema, čak i sa tragičnim ishodom. Na ovo stanje treba posebno da obrate pažnju radoholičari tokom vikenda, Nove godine i drugih praznika.

NARCISOIDNOST

Za depresiju je nekada karakteristična i narcioidnost. U tom smislu postoji primarni narcizam, gde je osoba u startu okrenuta ka sebi i sekundarni, gde se osoba, ukoliko ne nalazi oslonac u okolini, regresivnim putem vraća ka sebi. Narcisi su samo naizgled puni sebe. Prava istina je da nemaju čvrsto uporište i ličnost. Žele da se dopadnu drugima i na bazi toga grade sopstveno samopoštovanje – ističe dr Veljković.

(novosti)