SVUDA IH SREĆETE: Kako da se izborite sa „teškim“ ljudima

Postoji nekoliko tipova teških ljudi:

Ljudi koji stalno kritikuju
Negativisti
Ljudi koji sve znaju (Naduvani baloni i buldožeri)
Neodlučni
Super prijatni i ljubazni ljudi
Tihi i hladni
Neprijateljski raspoloženi i agresivni ljudi / otvoreno agresivni, snajperi, osobe koje eksplodiraju / impulsivci

Ako bismo probali da ih promenimo, to bi išlo veoma teško, zato je možda bolje da probamo da promenimo sebe. Ali, možemo da probamo neki od funkcionalnijih načina u komunikaciji sa tim osobama.

Šta sa ljudima koji stalno kritikuju?

To su uglavnom osobe koje umeju dobro da uoče neke probleme, ali ne umeju konstruktivno da ih reše. Njihova životna pozicija je “Ja sam u redu-ti nisi uredu”. Najčešće ispoljavaju ljutnju, bes ili prezir i kroz to izražavaju svoj osećaj superiornosti i moći. Svojim nekonstruktivnim kritikama uglavnom izazivaju konflikt prenoseći drugima poruku “Ono kako ja mislim da treba je jedino ispravno”. Često imaju preterano krut odnos prema pravilima, zakonu i pravdi i onda kada to ne treba da bude prioritet. U sopstvenim očima, oni su “veliki pravednici” i “borci za pravdu”. Kada imaju neku “vlast”, kao roditelji, učitelji, poslovođe, upravnici…obično kontrolom koče druge i demotivišu. U porodici često prave tenziju.

Kako da izađemo na kraj sa kritizerima? Ponašati se drugačije od njihovog očekivanja. Oni očekuju od druge osobe da se upeca u konflikt. Treba im ukazati pažnju i saslušati ih. Često je od koristi metoda parafraziranja “ako sam vas dobro razumeo, vi mislite da…”. Ali, ne treba se upecati na njihove generalizacije, “uvek”, “nikada”, “treba”, “mora”…već tražiti vremenski i situaciono specifične odgovore (“u ovoj konkretnoj situaciji vi mislite da…zato što…”), i pobijati ih konkretnim primerima. Morate se zauzeti za sebe i držati se rešavanja problema sada i ovde. Ne iskazujte slaganje, jer tada pristajete da budete odgovorni za nastali problem. Dajte konstruktivna rešenja za rešavanje problema. Skrenite pažnju na rešavanje problema umesto njihove orijentacije na istoriju (“od Kulina Bana…pa do naših dana” pristup) “To je uvek tako bilo,…”. Potrebno je prekinuti razgovor ako su preopširni. Korisno je tražiti da kritiku napišu –što je test njihove motivacije i pokazuje koliko su duboko ušli u problem, piše Najboljamamanasvetu.com.

Šta sa negativistima?

To su oni od kojih najčešće čujete: »Neće to upaliti!«, »Nema šanse!!«…To su ljudi koji obeshrabruju druge, navodno dobronamerno. Najčešći motiv za takvo ponašanje je njihova zavist koje nisu svesni.

Njihova životna pozicija je “JA sam u redu – ti nisi u redu”. Najčešće ispoljavaju emocije kao što su: zavist, ljutnja, bes, prezir. Prave konflikte svojim negativizmom i pasivizmom. Uglavnom odustaju od pokušaja traženja rešenja problema. Imaju krut odnos prema pravilima. Uglavnom su usmereni su na potencijalne teškoće, a ne na cilj, uvereni da ni jedan zadatak koji nije pod njihovom kontrolom neće biti izvršen, ne bave se pitanjem kako da se radi bolje i produktivnije.

Kako se postaviti prema njima? Ne dozvolite da vas pokolebaju, ali pazite da ne radite njima za inat nego za cilj koji je stvarno vaš (posebno ako su vam to roditelji!). Ako se već inatite sa negativcima, nemojte to činiti pri izboru cilja i donošenju odluka (izabrati baš ono što oni podrivaju, i na način prema kojem su negativistični) već pri prealizaciji cilja koji je stvarno vaš.

Negativisti ukazujte na činjenice i pokazujte svoju odlučnost. Nemojte mu dokazivati ko je u pravu, jer to je zamka. Ako su vam saradnici, razradite dobro strategiju za određeni poduhvat (ostvarenje cilja) i uverite ih… »Koja je najgora stvar koja nam se može dogoditi?«

Ljudi koji sve znaju / „Naduvani baloni“ i „Buldožeri“

To su ljudi koji zahtevaju da radite na način na koji oni veruju da treba, koji uvek pronađu grešku i nikada nisu zadovoljni onim što drugi urade, koje zanima samo da sve ide po planu (njihovom). Važno im je da ih slušate, ne da vas čuju. Budložeri su zato što su veoma produktivni, kompetentni, pažljivo planiraju. Neuspeh doživljavaju kao katastrofu, i pokušavaju da nađu opravdanje da je greška u nekompetentnim osobama. Oni imaju osećaj moći, samopouzdanje i drugi ljudi im malo trebaju.

Kako se ponašati sa “buldožerima”? Ako zavisite od buldožera: Ne konfrontirati se, ali se hrabro postavljati tako što ćete postavljati promišljena pitanja u vezi sa temom. Nikako ne zauzimati poziciju ‘’eksperta broj 2’’. Isplati se zauzeti blago podređenu, ali saradničku poziciju. Pažljivo predočiti alternativna rešenja, dobro se pripremiti, upoznati sa problematikom…dobro slušati, ne prekidati.

Neodlučni

To su ljudi sa kojima je teško komunicirati i sarađivati jer stalno menjaju mišljenje, teško donose odluke, izbegavaju odlučivanje…danas je jedno u igri, sutra je drugo. Oni pažljivo slušaju, postavljaju pitanja…ali loše barataju zaključcima, pa je često rezultat to da se osećaju kao žrtve, da su frustrirani, ljuti, razočarani, iznenađeni… i ne znaju šta dalje. Podložni su jakim negativnim emocijama, osećaju uvređenosti, napuštenosti…

Kako se nositi sa neodlučnima? Kada nešto radite ili sarađujete sa njima potrebno je: prepoznati neodlučnu osobu i pomoći joj da razreši dilemu, ili da prepozna gde je konflikt, zastoj,… Zatim izvući problem na površinu (diskusija, predlog plana uz argument da će time biti zadovoljna većina ljudi), rangirati značajnost alternativa. Zatim takvoj osobi predložiti da donese doluku na osnovu izloženog. Kada donese odluku, potkrepiti je podrškom. Ne pritiskati je previše, jer će doneti impulsivnu odluku, a zatim pobeći od realizacije. Kada donese odluku, ako je moguće, držite inicijativu u svojim rukama, zadržite kontrolu tako što će definisati potrebno vreme. Pratite stalno neverbalnu komunikaciju kako biste primetili znake uplašenosti i neodlučnosti.
Super prijatni i ljubazni ljudi

Zašto bi super prijatni i ljubazni ljudi bili “teški”?! Zar nije lepo biti fin? Pa, mnogo toga nije lepo kad je preterano. Posebno ako iza ljubaznosti i prijatnosti stoji “jadac”. To su ljudi koji, veoma ljubazno, daju nerealna obećanja ali između obećanog i realizovanog postoji velika razlika. Oni govore ono što želimo da čujemo. Izbegavaju kritiku, konflikte, nasmejani su i ljubazni sve dok vam nešto istinski ne zatreba.

Zašto oni to rade? Uglavnom zato što imaju snažnu potrebu da se dopadnu drugima, treba im afirmacije… Ali, da bi je dobili spremni su da koriste manipulaciju. Takve osobe izbegavaju konflikte (ali i poštena raščišćavanja stvari), neće reskirati da izgube vaše “prijateljstvo” ako otvoreno odbiju nešto što ne žele ili ne mogu da ispune. Tako manipulišu sa prezentovanjem realnosti, glorifikuju nerealno, izbegavaju mogućnost da dobiju kritiku.
Tihi i hladni

To su oni od kojih ne dobijate odgovor kada vam je potrebno, koji “niti šume nit žubore”, sa kojima nemate otvoreni konflikt ali vas izluđuju svojim nekomuniciranjem. Uglavnom odgovaraju sa DA/NE… i nikada ne znate šta misle i osećaju. Kominikacija sa njima deluje frustrirajuće, nema očekivanog odgovora, nema emocionalne reakcije, nikada niste sigurni šta stvarno misle, značajno im je da ne pokažu šta misle i osećaju, smatraju da je to najbolji način da interpersonalnu situaciju drže napetom.

Kako sa tihima i hladnima? Važno je da ih isprovocirate da progovore. Razgovor započnite o neobaveznim temama, postavljajte otvorena pitanja “Kako vi reagujete na taj predlog” umesto “Da li se slažete?” jer sledi DA/NE odgovor. Gledajte osobu u oči (prijateljski, ali oštro). Možete ih otvoreno pitati: “Ja sam očekivao da nešto kažete, da imate stav, a vi ništa. Šta to treba da znači?” Napravite pauzu. Budite strpljivi-odredite sebi vreme koliko ćete biti strpljivi. Zakažite novi razgovor. Ako se osoba otvori, budite spremni za nastavak razgovora.
Neprijateljski raspoloženi i agresivni ljudi /otvoreno agresivni, snajperi, osobe koje eksplodiraju / impulsivci

Ti su vam već poznati. Oni su, ipak, otvoreno teški. Sila je njihova životna filozofija i potreba. Teže osećanju moći, i ostvaruju te težnje otvoreno agresivnim sredstvima. Oni su siledžije koje to smatraju svojim pravom. Imaju krut odnos prema pravilima, ali svojim pravilima. Ta pravila ne primenjuju na sebe. Njihova poruka je: “Ono što sam ja zamislio mora se ostvariti po svaku cenu”. Konflikte prave zato što im to treba. Tako se prazne i zadovoljavaju potrebu za nadmoćnošću. Ponašaju se ironično, agresivno, progone, opsednuti su borbom sa drugima. Jedva čekaju povod za sukob.

Kako izaći na kraj sa agresivcima? I ovde važi “zlatno pravilo”: Ponašajte se drugačije od njihovog očekivanja. A to očekivanje je: da ćete ući u konflikt, da ćete se osećati poniženo, da ćete se baviti njima kao oni sa vama – stalno, opsednuto. Ne ulazite u borbu sa dobrim borcima.

Dajte im vremena da se isprazne. Za to vreme možete brojati u sebi…1, 2, 3…
Ukažite im pažnju tako što ćete: ih osloviti imenom, gledati u oči…..
Staviti ih u isti položaj u kom ste Vi – da sede, ili vi ustanite.
Zaboravite na ljubaznost i kulturno ponašanje – uzmite reč u njihovoj pauzi, ako Vas prekidaju, izborite se za nastavak priče “Da li vi to mene prekidate?”
Govoriti sa svog stanovišta: JA govor. “Po mom mišljenju” nikako “Niste u pravu….”

(Alo!, foto: profimedia, bigstock)