Umetnost odgajanja bonsai drveća

Uzgajanje minijaturnog drveća u posudama – bonsai, nastalo je u Kini, u doba dinastije Han, oko 200 godina pre Hrista. Kao simbol sreće i dugovečnosti, u Kini se već vekovima daruje mladencima, dok se u Japanu, kao porodično blago, prenosi sa kolena na koleno.

Načini gajenja – Bonsai se može uzgajiti iz semena, margotiranjem, kalemljenjem. U rasadniku možete kupiti pogodnu biljku i orezivanjem je preoblikovati i gajiti kao bonsai (ovaj način je idealan za početnike).

Posuda – Obično su plitke, neupadljivo glazirane, sa niskim nožicama. Dubina može da varira od 2,5 cm do 45 cm i više. Bonsai posude najčešće su okrugle, elipsaste, kvadratne, pravougaone i šestougaone, sa obaveznim otvorima za drenažu.

Zemlja za bonsai – može da se kupi gotova, ili je možete sami napraviti. U svakom slučaju, treba da se sastoji od ilovače, peska i humusa, a odnos komponeneti zavisi od vrste koju treba da zasadite. Zimzelenim i sukulentnim biljkama potrebno je više peska, a voćkama više ilovače. Zemlju obavezno sterilišite na 150 stepeni, oko 20 minuta.

Sadnja – Na dno posude obavezno stavite metalnu mrežu preko otvora za vodu, zatim nanesite drenažni sloj šljunka, pa sloj zemlje. Drvce postavite u centar i dodajte zemlju tako što ćete oko korenovog vrata napraviti mali nasip, a na obodu ostavite mali kanal za zalivanje.

Oblikovanje – Osnovni stilovi oblikovanja su klasičan uspravan, slobodan uspravan, iskošeni, kaskadni i polukaskadni. Oblikovanje se obavlja pomoću bakarne žice. Kroz donji otvor za vodu provucite bakarnu žicu, koju ste prethodno spalili da dobije zagasitu boju. Bakarna žica služi za usmeravanje rasta grana u željenom pravcu. Vodite računa da se žica vremenom ne useče u stablo.

Presađivanje – Mlade biljke do 10 godina starosti presađujete svake, ili svake druge godine, a starije na 5-6 godina. Najpovoljniji period za presađivanje je početak proleća, a posuda bi trebalo da bude ista, ili malo veća.

Izbor vrsta – Zbog velike sposobnosti adaptacije najčešće se odgajaju bor, čempres, juniperus, pirokanta, kamelija, azaleja, nar i fikus, a od listopadnih biljaka višnja, šljiva, javor, hrast i kesten.

(Novosti)