Zašto smo tako nepoverljivi?

Dobro je verovati drugima, ali još je bolje ne verovati im – govorio je Benito Musolini. Slažu se sa njim mnogi, čija je deviza postala „ne verujem ti, dok me ne ubediš u suprotno, a verovatno ni tada“. Ne verujemo prijateljima, partnerima, političarima, neznancima.

Pravdamo se da su nas toliko puta izdali da bismo bili naivni i glupi kad bismo im ponovo poverovali. Ali, paradoks je da bez poverenja ne možemo. Ono je osnova svih veza, od partnerskih i prijateljskih, preko poslovnih do onih svakodnevnih o kojima i ne razmišljamo.

Zamislite na primer da vam stomatolog kaže da vam je zub pokvaren. On može da laže kako bi vam uzeo novac, ali ipak ćete mu poverovati, jer je odnos zasnovan na pretpostavci poverenja. Isto je i u gotovo svakoj oblasti života. Kad sednete u avion, verujete da će vas pilot profesionalno odvesti na planiranu destinaciju. Kad kupujete u lokalnom supermarketu, verujete da ćete za svoj novac dobiti odgovarajući proizvod. Dok u kesi ne nađete trulu jabuku. A izgleda da smo ih toliko našli da smo postali neverne Tome.

Studija američkog Pju istraživačkog centra pokazala je da od svih generacija, najveći stepen nepoverenja prema drugima imaju milenijalci, osobe rođene između 1980. i 1995. godine. Samo 19 posto ljudi rođenih u ovom periodu reklo je da se većini ljudi može verovati. Najviše vere u druge, duplo više nego milenijalci, imaju bejbi bumeri, rođeni posle Drugog svetskog rata do 1964. godine.

Osim godine rođenja, na našu nepoverljivost utiče i detinjstvo i odnos sa roditeljima, kažu psiholozi. Ako smo se tada sigurno osećali i imali osećaj da ćemo dobiti pomoć ako nam zatreba, izrašćemo u osobe koje veruju drugima. Psihoanalitičar Erik Erikson kaže da sve bebe po prirodi moraju da veruju nekom jer nisu sposobne da se same brinu o sebi. Ako njihove osnovne potrebe nisu zadovoljene u najranijem uzrastu, odrastuju u nepoverljive osobe koje imaju problema u odnosima sa drugima.

Nije ipak, sve, u detinjstvu. Živimo u kulturi koja podstiče nepoverljivost. Jedna od lekcija koju svi dobijemo u najranijim danima je da od stranca ne uzmemo ni bombonu, a kamoli da pričamo sa njim. Naučnici iz Virdžinije kažu da su ljudi evoluirali u sumnjičava stvorenja. Nepoverljivost aktivira dva različita dela mozga: amigdalu koja ima glavnu ulogu u procesuiranju straha i emocija, ali i deo odgovoran za pamćenje.

Šta god bio uzrok, nepoverljivost nas sprečava da ostvarimo bliske i intimne odnose sa drugima. Nepoverljivost prema partneru u korenu je ljubomore koja nije dokaz ljubavi, već je ubija. Istraživanje rađeno na 100.000 ljudi pokazalo je da svojim partnerkama veruje 53 posto muškaraca, dok partnerima veruje samo 39 odsto žena.

Psiholozi kažu da ova „bolest“ može da se izleči. Kad verujemo drugima, rizikujemo da se razočaramo i da budemo povređeni, ali treba da imamo u vidu da dobijamo znatno više. Biće potrebno mnogo napora, truda i energije, a najbolje je početi sa bliskom osobom sa kojom ne postoji opasnost odbacivanja i kritike. Nakon toga, proširite krug ljudi dostojnih poverenja. Ne morate svima prilaziti otvorenog srca sa uverenjem da imaju dobre namere, jer ni ta krajnost nije dobra, ali verujte malo više i živećete kvalitetnije, uveravaju stručnjaci.

(Novosti)