Ne želim srećan završetak, želim srećan početak

Naučili su me da verujem u srećne završetke. Ako radim dovoljno naporno, ostajem dovoljno dugo, čekam dovoljno strpljivo, ova će se žaba pretvoriti u princa, zar ne?

Naučili su me da verujem da je borba za srećni završetak nešto romantično i plemenito. Da ću zbog iste biti nagrađena, da ću biti pobednica. Ukus te pobede biće tako sladak!

Jednog dana….

No to „jednog dana“ ne dolazi. Stižu samo poteškoće i borba na putu do te pobede. Zbog toga se i sama pitam: „Zašto uopše želiš srećan završetak? Kada ti je to postao cilj?“.

Što je sa srećnim počecima?

Što je sa vezama koje su srećne od samih početaka? Što kad bih „jednog dana“ promenila u „sad“?

Umorna sam od verovanja u srećne završetke. Umorna od nasedanja na to da bi veza trebala biti pobeda nakon duge bitke. Zar nije poenta u tome da pronađeš partnera koji je spreman biti uz tebe danas? Sad. Od početka. Spreman i voljan pokušati, spreman pojaviti se, spreman reći „da“.

Previše smo mudri da bismo trošili dragocenu energiju čekajući da svane „jedan dan“. Imamo previše toga za dati da bismo sedeli i sanjali o srećnim završecima. Spremni smo za sadašnjost. Spremni smo za intimnost. Spremni smo za to da nas netko čuje i vidi. Spremni smo za nešto stvarno. Spremni smo za SAD. Nismo li?

Umorna sam od ove bitke, odlažem svoje oružje. Srećni završeci su iscrpljujući. Želim srećne početke. Želim „sad“.

(zdravaisretna.hr)