Pauza u vezi – da ili ne?

Zagovornici ove metode kažu da će nam privremeni prekid pomoći da shvatimo vredi li se boriti.Protivnici upozoravaju da na taj način guramo probleme pod tepih.

Kada su Rejčel i Ros odlučili da, nakon nebrojenih trzavica, naprave pauzu u vezi, naglo je porastao broj ljudi koji je u stvarnom životu krenuo putem omiljenog američkog TV para. Mada je toga bilo i ranije, junaci serije „Prijatelji“ učinili su pauzu legitimnim i modernim načinom rešavanja ljubavnih problema. Koliko efikasnim, drugo je pitanje.

Zagovornici pauze kažu da je to odličan način da raščistimo misli kad smo emotivno iscrpljeni, umorni i u začaranom krugu stalno istih svađa sa partnerom bez kog, paradoksalno, ne možemo da zamislimo život. Privremeni prekid tada će nam pomoći da shvatimo da li se vredi boriti ili valja prikupiti hrabrost i otići zauvek pre nego zaglibimo još dublje.

Protivnici, pak, tvrde da je pauza samo odlaganje rešavanja problema jer nakon nje, sve je opet isto, i konflikti, i reakcije partnera, pa samim tim i ishod.

– Pauza je blaža reč za raskid. Čim je potrebna, znači da veza nije prava. Kad jednom počnu da se prave navodne pauze, više nema sastavljanja. Ne padajte na te fore, shvatite pauzu kao kraj – upozorava jedan forumaš, dok mu drugi odgovara: – Ne mora da znači, bili smo na pauzi i dovoljno je da kažem da nam je veza sada bolja nego što je ikada bila.

Sagovornica „Života plus“, psiholog i porodični psihoterapeut u Centru za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima „Harmonija“, Jelena Branković primećuje da je pauza u vezi relativno česta pojava u današnjim partnerskim odnosima.

– U proteklih pola veka, brak je postao veoma krhak odnos. Sa mogućnošću da se završi u bilo kom trenutku i da se započne nova veza, i opcija pauze u odnosu je dobila na značaju. Čini mi se da je u većini slučajeva ovo rizičan izbor jer ne daje mogućnost partnerima da kroz rešavanje nesuglasica prodube svoju bliskost – upozorava psiholog.

Potreba za pauzom sugeriše da je u vezi narušena stabilnost, primećuje naša sagovornica koja dodaje da se gotovo svim parovima u nekom trenutku dogodi da budu nezadovoljni određenim aspektom veze ili braka.

– U većini slučajeva, partneri će uspeti da konstruktivno reše konflikt, nesuglasicu, neslaganje ili problem koji je izazvao nezadovoljstvo. Destabilizacija predstavlja šansu da partneri rade na unapređenju odnosa, da se bolje upoznaju i otkriju načine kako da izađu u susret svojim i partnerovim potrebama. Kada je veza destabilizovana, a par ne odluči da zajednički traži kreativno i kvalitetno rešenje, niti da konačno prekine vezu, odlučuje se na pauzu – primećuje psiholog.

Neki parovi tako funkcionišu godinama. Reklo bi se, uspešno. I upravo tu leži zamka jer jednom realizovana pauza kao strategija rešavanja problema u partnerskom odnosu, može da postane uobičajeni obrazac za par, upozorava naša sagovornica.

– Takvi parovi, koje neretko možete prepoznati u okruženju, pristupaju separaciji ili pauzi čak i prilikom manjih svakodnevnih konflikata, bez mogućnosti da trajno izgrade konstruktivne načine razrešavanja sukoba. Ovakvi parovi, kad se ponovo ujedine, najčešće koriste isti obrazac i pauza tako postaje uobičajena stvar, bez obzira na to da li traje jedno popodne ili više nedelja – pojašnjava Brankovićeva.

Za stručnjaka za veze Ivana Marka Kaca ovde nema dileme: kada jednom, a kamoli više puta zatražite pauzu, odlažete neizbežno, a to je raskid. Čak i da se to neizbežno nikada ne dogodi, rizikujete da ceo život ostanete zarobljeni u lošoj vezi, upozorava ovaj terapuet.

– Kada ljudi kažu da žele pauzu, zapravo govore: „želim da raskinem, ali ne znam kako“. Ako ste već mišljenja da nešto ne funkcioniše, znači da ste odlučili. Ali, nemate hrabrosti da to i kažete. Ljudima je nekad lakše da odlože rešavanje problema i da ostanu u vezi koja ne funkcioniše. Oni su svesni da odnos nije dobar, ali ga ne prekidaju zbog navike, inercije, straha – primećuje Kac.

U slučaju Rosa i Rejčel, pauza je dodatno zakomplikovala odnos. Posle mnogo peripetija su, ipak, obnovili vezu shvativši da su stvoreni jedno za drugo. Kao na filmu, rekli bi skeptici, zanemarujući činjenicu da je ovakav scenario moguć i u stvarnom životu.

– Svaki par je različit i nemoguće je sa sigurnošću reći da li bi trebalo da bude pauze i kakvim bi tačno pravilima trebalo da podleže. Mnogo je važnije da partneri mogu jasno, direktno i otvoreno da razgovaraju o svojim potrebama, pre, tokom i posle pauze, kao i da sve što se u njihovom odnosu dešava, pa i pauzu, iskoriste za bolje upoznavanje sebe i partnera i razvoj bliskosti među njima – zaključuje naša sagovornica.

PRAVILA OLAKŠAVAJU USPEH

Da bi pauza imala smisla, potrebno je mnogo više od rečenice „Hajde da se malo razdvojimo“. Prema rečima naše sagovornice, kada partneri odluče da se na neko vreme razdvoje, trebalo bi da poštuju određena „pravila“.

*Jasno i otvoreno definisati značenje pauze – Da li će i koliko komunicirati dok su na pauzi? Da li će se viđati sa drugim ljudima? Da li će ulaziti u seksualne odnose sa drugima? Koliko traje pauza?

*Razgovarati o očekivanim promenama – Šta bi pauza trebalo da obezbedi? Šta svako od partnera očekuje da promeni kod sebe? Koju promenu očekuje od partnera? Kako će znati da su se promene dogodile?

*Fokusirati se na mogućnost razvoja veze i sebe lično – Šta lično očekuje od odnosa? Kako može da doprinese promeni? Šta je svako naučio o sebi u vezi i tokom pauze? Na koji način je pauza pomogla da se pogled na partnerski odnos promeni?

*Suočavanje sa mogućim ishodima – Partneri treba da otvoreno razgovaraju o mogućnosti da se veza nastavi, ali i prekine nakon pauze.

KADA JE TO PRAVI IZBOR

Postoje situacije kad je pauza, uprkos svim manama, pravi izbor.

– Separacija ili pauza u vezi preporučljive su kada postoje veoma intenzivni destruktivni konflikti i visoka tenzija, kao i mogućnost eskalacije tenzije i sukoba, ili čak nasilje u partnerskom odnosu. Jedna od osnovnih razlika između pauze i konačnog raskida je što će partneri očekivati da ono što se dešavalo tokom prekida podele jedno sa drugim ukoliko odluče da odnos nastave – ističe Jelena Branković.

(Novosti)