Ljubav & Seks

Proverite da li ste u dobroj ili lošoj ljubavnoj vezi: 24 razlike između pozitivnog i toksičnog romantičnog odnosa

Veze postaju toksične najčešće kada jedan i drugi partner imaju problem sa prepoznavanjem i iskazivanjem emocija poput straha i ljutnje, govori psihoterapeut Mirta Fraisman Čobanov. U pozadini toga najčešće se kriju najveći ljudski strahovi: strah od odbijanja, neadekvatnosti i napuštanja.

“Najčešće su u toksičnim vezama obe strane usvojile neadekvatne mehanizme nošenja s emotivnim “pretnjama”. Budući da mozak emotivnu pretnju doživljava vrlo slično kao i fizičku, pritom se aktiviraju hormoni stresa koji otpuštaju u krvotok visok nivo kortizola i adrenalina pa se od toksičnih veza možemo razboleti jednako kao i od bilo koje druge vrste stresa”, poručuje Fraisman Čobanov. Tako veze ispunjene negativnim nabojem mogu uticati na razvoj različitih vrsta bolesti, od psiholoških poput depresije, anksioznosti, do fizičkih kao što su povećani rizik od srčanog udara, migrenozne glavobolje, problema sa probavom, kožnih bolesti i tako dalje, kaže terapeut Fraisman Čobanov.

“Prvi korak do rešenja problema je prepoznavanje toksične veze i priznavanje samome sebi da se u njoj nalazimo. U toksičnim vezama, umesto podrške i osećaja sigurnosti i ljubavi, najčešće osećamo strah, očaj i nemoć”, savetuje Mirta Fraisman Čobanov. U takvim vezama komunikacija ne proizlazi iz uvažavanja i tolerancije, već iz osećaja ugroženosti. A jedan od obrambenih mehanizama koji proizlaze iz toksičnih veza jest da smo najčešće fokusirani na to što druga osoba pogrešno radi i kako je možemo promeniti. Međutim, jedina osoba na koju možemo uticati smo mi sami, napominje Fraisman Čobanov.

“Zato, prvo pitanje koje treba sebi da postavimo jeste kako smo sami sebe doveli u takvu vezu, šta to govori o nama i koji su razlozi zašto iznova ponavljamo ove obrasce ponašanja. Kako bismo izašli iz takve veze ili je promenili, moramo priznati sami sebi u čemu je problem”, savetuje Fraisman Čobanov. Zatim je presudno prepoznati okidače koji dovode do negativnih ponašanja, bilo da su to izlivi besa, pasivna agresija ili povlačenje, pa moramo odlučno raditi na tome. Pretpostavka promene je suočavanje sa snažnim emocijama straha i ljutnje, pa učenje kako ih pozitivno iskazati, a to može rezultirati ili poboljšanjem ili raskidom. Ali, kada govorimo o toksičnom odnosu između roditelja i deteta, moramo drugačije pristupiti problemu. “Pratite šta se sa vama događa u interakciji sa detetom. Naučite postaviti granice jer će samo tako detetove reakcije početi da se menjaju. U takvim situacijama preporučujem rad sa stručnjakom”, kaže Fraisman Čobanov.

Na temelju ovih pitanja proverite da li ste u toksičnoj vezi:

Kada si sa određenom osobom, da li se osećaš povezano i energično ili neispunjeno i iscrpljeno?

Razlika između zdrave i nezdrave veze
Nakon što provedite vreme sa njim ili sa njom, osećate li se bolje ili lošije?

Jeste li fizički ili emocionalno sigurni sa tom osobom ili se osećate ugroženo?

Postoji li ravnopravno “primanje i davanje” u tom odnosu ili se osećate kao da uvek vi dajete, a on ili ona uvek uzima?

Karakterišu li vezu osećanja sigurnosti i zadovoljstva ili drama?

Osećate li se kao da je on ili ona srećan/a s tim ko ste vi ili osećate kao da se morate promeniti da biste njega ili nju usrećila?

Sad uporedite odgovore sa karakteristikama zdravih i nezdravih veza.

13 dobrih i 11 loših

Zdrave veze karakterište osećaj: saosećanja, sigurnosti, stabilnosti, slobode, zahvalnosti, deljenja, slušanja, obostrana ljubav i briga, zdrava polemika i razmimoilaženje i poštovanje i onda kada se mišljenja ne podudaraju.

Nezdrave veze karakterišu: nesigurnost, zlouporaba moći i kontrole, stalni prohtevi, sebičnost, konstantno kritikovanje, negativnost, neiskrenost, nepoverenje, ponižavajući komentari i stavovi i opsesivna ljubomora.

Nezadovoljstvo brakom može biti hronični stres, stoji u članku objavljenom u stručnom časopisu Annals of Behavioral Medicine jer povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa, depresije, srčanih oboljenja i srčanog udara. Žene koje su iskusile konflikte i neslaganja u vezama imale su viši rizik od visokog krvnog pritiska, gojaznosti, dijabetesa, holesterola, navodi se u istraživanju American Psychosomatic Society iz 2009. u kojoj je učestvovalo 276 parova.

Žene koje su doživele nekoliko bolnih raskida lošijeg su mentalnog zdravlja od žena koje su život provele same, pokazala je britanska studija objavljena 2004. u časopisu Journal of Epidemiology and Community Health, sprovedena na 2127 muškaraca i 2303 žena. Takođe, samci su imali bolje mentalno zdravlje od ljudi u burnim vezama. Velika švedska studija potvrdila je kako žene u srećnim brakovima imaju manji rizik od kardiovaskularnih oboljenja i demencije u starijim godinama u uporedili sa onima koje su živele u burnim i nestabilnim odnosima. Ljudi koji se trude da izražavaju pozitivne, a kontrolišu negativne emocije imaju stabilnije veze. Sve to utiče na snagu njihova imuniteta pa su otporniji na viroze i prehlade.

(Zdrava krava/24 sata.hr)