Ultimatum: Kad vezu svedemo na „ili-ili“

Ili ti je ovo poslednji put da si me prevario ili te ostavljam. Ili me oženi ili je kraj. Ili prestani da piješ ili traži drugi stan.

Kada vezu svedemo na ili-ili, ona pre liči na bojno, nego na ljubavno polje. Oružje u vidu ultimatuma svakako nije romantično, ali je ubojito.

Koristila ga je, šuška se, čak i Kejt Midlton kada je princu Vilijamu postavila uslov da se venčaju ili će ga ostaviti. Princ, vođen stihom „vetar se vezat’ ne može“, nije se predao, pa je Kejt, u to vreme zvana Čekalica, ostvarila pretnju i raskinula. Ali, vetar je ubrzo utihnuo, Vilijam je shvatio da ne može bez drage i par je, nakon venčanja veka, počeo da živi svoju bajku. Vojvotkinji od Kembridža je uspelo, a njen slučaj je vetar u leđa devojkama koje su u vezi došle do faze kad ne znaju šta bi – ne bi da napuštaju brod, ali im se ni putovanje istim više ne mili. Kako primećuju terapeuti, jedan od razloga zašto žene napuštaju muževe je što ogorčenost raste do tačke kad više nema povratka. Neretko, muškarci nakon raskida promene to što je partnerki smetalo, ali prekasno. Njoj više ništa nije važno jer se ugasila i odustala od veze. Tako gledano, da je na vreme postavila ultimatum, ne bi došlo do kraha romanse. Pa, da li je onda bolje postaviti ultimatum u vezi nego čekati da nas partner toliko razočara dok na kraju ne počnu da nas nerviraju i najmanje sitnice?

Prema rečima psihologa Suzane Vemić, reč ultimatum ima negativno značenje i predstavlja emocionalnu ucenu, odnosno težnju da kontrolišemo partnera i njegovo ponašanje, postupke i odluke. Tako partneru zapravo kažemo da će biti kažnjen ukoliko se ne bude ponašao kako želimo, zbog čega on ultimatum doživljava kao pretnju i ograničavanje slobode, primećuje naša sagovornica.

– S druge strane, u vezi postoje situacije kada zaista ne želimo da tolerišemo neko ponašanje partnera, a ni da tek tako prekinemo odnos. Tada je sasvim opravdano objasniti partneru šta nam smeta, iako smo to verovatno govorili mnogo puta, ali reći da smo sada odlučili da odemo ukoliko se takvo ponašanje nastavi. Na ovaj način zapravo informišemo partnera o svojoj odluci ostavljajući mu slobodu izbora – kaže Vemićeva.

„Kada piješ, osećam se jako loše u tvom prisustvu. Shvatila sam da više ne želim da budem u vezi u kojoj se ne osećam prijatno. Volim te i želim da ostanem sa tobom, ali neću moći ako nastaviš da piješ. Spremna sam da ti pružim svu potrebnu podršku, ako odlučiš da prestaneš. Molim te da razmisliš i kažeš mi šta si odlučio“. Ovo je, prema rečima naše sagovornice, dobar primer koji možete koristiti šta god bio uzrok problema – alkohol ili preljuba. Isti obrazac važi i za muškarce iako je utisak da su žene sklonije postavljanju ultimatuma.

– Ne postoje podaci o tome ko je skloniji postavljanju ultimatuma, ali tačno je da su žene spremnije na promene u vezama i da su češće one te koje vezu guraju napred. Naravno da to nije uvek slučaj, ali muškarci češće probleme vide u spoljašnjim okolnostima, nego u sebi. Kao posledica težnje za promenom u odnosu, može doći do postavljanja ultimatuma, međutim, žene se vrlo često ne pridržavaju svoje odluke, odnosno popuštaju – primećuje psiholog.

I tu leži problem. Ultimatum je ozbiljno oružje kojim ne treba pucati u prazno jer gubi moć i čini da partner pomisli da mu pretimo praznom puškom.

– Partner koji postavlja ultimatume, a zatim ih krši, poručuje da ni sam ne zna šta želi od odnosa. To je takođe izraz niskog samopoštovanja i nedostatka samopouzdanja i ljubavi, kako prema sebi, tako i prema drugom. Ultimatume u smislu emocionalnog ucenjivanja zapravo i postavljaju osobe koje ih se kasnije ne pridržavaju, to je tipičan obrazac – ističe Vemićeva.

Postavlja se, ipak, pitanje budućnosti odnosa u kom je partner jednom ili više puta sateran u ćošak. Jer, može da stekne utisak da je druga strana dominantnija, a on potčinjen i manje vredan. Ali, kako kaže naša sagovornica, partner koji pristaje na ultimatum osećaće se loše samo ako bude imao doživljaj da je nešto uradio zbog onog drugog.

– Međutim, ukoliko postane svestan činjenice da uvek ima izbor, umesto nemoći osetiće moć. Mnogi ljudi na ultimatum pristaju samo naizgled, privremeno i neko vreme se pridržavaju dogovora, da bi ga ubrzo ponovo prekršili. To je posledica činjenice da svoje novo ponašanje ne doživljavaju kao svoj izbor, već ustupak partneru. Tek kad sami donesu odluku, koja može, a i ne mora, biti u skladu sa partnerovim željama, moći će da se pridržavaju postignutog dogovora – kaže psiholog.

Upravo je u tome ključ uspeha ultimatuma. Kada umesto pretnji i besnog ili-ili, partneru saopštimo da smo na raskrsnici i da put možemo nastaviti zajedno ili pojedinačno, to možda zvuči surovo, ali jeste delotvorno. A on je taj koji bira.

– Ako želite da se partner „povinuje“ vašim željama, odnosno da promeni neko svoje ponašanje, važno je da odluku o promeni donese on. Vi imate pravo da kažete kakve će biti posledice njegovih odluka, što može da se shvati i kao ultimatum, ali onda morate da mu dozvolite da bira i da taj izbor donese svesno. Ako dođete do faze ultimatuma, korisno je da zajedno odete na konsultacije sa terapeutom koji će vam pomoći da jasnije izrazite svoje želje i bolje sagledate situaciju – savetuje psiholog.

KAKO SAOPŠTITI TEŠKU ODLUKU?

Prema rečima Suzane Vemić, veoma je važan način na koji ćemo partneru saopštiti odluku, kako je ne bi doživeo kao ucenu, odnosno ultimatum. Ovo su njeni saveti:

– Budite sigurni da ste doneli odluku i da ste u stanju da pretnju sprovedete u delo.

– Ne saopštavajte takve odluke tokom svađe, jer su manje šanse da vas partner zaista čuje, već u trenucima kada ste oboje mirni.

– Koristite „Ja“ u porukama, govorite o sebi i svojim osećanjima.

– Ne napadajte partnera i ne kritikujte ga. Samo navedite činjenice o ponašanju koje više ne želite da tolerišete.

– Dajte partneru vreme da razmisli o onome što ste rekli. Ne prihvatajte instant obećanja jer su male šanse da će ih ispuniti.

(Novosti)