Zašto dobre devojke vole loše momke?

Dosada. Momenti zasićenosti samim sobom; osećaj predvidljivosti koji ide na živce. Mnogi ih leče suprotnostima. Pitanje jeste da li se zaista zasićenost sobom, svojim osobinama i interesovanjima, svojim životom, leči suprotnostima.

Uprkos učenom „sličan se sličnom raduje“ zatičemo sebe u odabiru nečeg što nam nije blisko. Bežanje od načina sopstvenog života i vaspitanja nas u njemu, nije baš dobar način opstanka u današnjem svetu. Pogotovo ako se suprotnostima počnemo baviti u ranoj mladosti, pa se probudimo jednog dana pored nekog lošeg prvo po sebe, a vremenom i po sve druge.

Lagati je neizbežno kada kažemo da naličje nije uzbudljivo, dešavanja sa njim neizvesna, varamo sopstveno biće idejom o begu od izgubljene strasti. Mladost nam pomaže u ludosti, njenim plodovima i igri sa đavolima na svakodnevnoj žici.

Teško je ne izabrati upravo onoga za koga odmah od oka, srcem i stomakom, znamo da je loš u svojoj srži; žene intuicijom znaju mnogo više nego nekad saznajnim putem. Lako je „namirisati“ lošeg momka, čast izuzecima koji strahom potvrđuju pravilo. Obično je to ličnost, ekscentrična, ekstrovertna, prati modu, kako odećom tako i u hrani, vinu i obući. Ponekad daje odlične rezultate u školi, na fakultetu ili na poslu, a nekada ga jednostavno nema na radnom mestu, kupa se u moru ili sedi sa društvom i isprobava nove modele naočara. Pored nas je, kad mu ne smetamo u planovima ili kada ugrabi vremena uprkos stalnoj akciji na telefonu. U svakom slučaju, što nas više ignoriše to se sve više zaljubljujemo u slučajnu pažnju na našim usnama koju zaboravi za sobom. Takvo u nadi nam daleko ponašanje ne može biti nikako dosadno. Toliko smo zaposleni tumačenjem postupaka, da smo same sebe davno poslale na zasluženi odmor. „Problem s mačetom jeste taj, što od mačeta mačka postane.“

Zanimljivost u otkrivanju razloga stupanja u sulude veze, jeste zbog čega se zaljubljujemo u ignorisanje? Nećemo tumačiti ličnosti proizašle iz teške porodične situacije, materijalne ili psihološke, osobe koji su na bilo koji način napuštene. To su teme duboke psihoanalize i psihoterapije; na granici sa životom i samim sobom, od kojih nikad ne znaš kako ćeš završiti. U policiji ili jedeći picu u parku.

Mogući razlozi bitke protiv dosade lošim momcima jesu nepoznavanje i neprihvatanje sopstvene ličnosti, vrednosti, obrazovanja i vaspitanja kuće iz koje izlazimo. Nekad bijemo bitku upravo inatom prema svemu stečenom i preživljenom. Uz saznanje da nam se ne pišu u rokovniku srećni dani sa izabranikom našeg srca koji stalno gazi po njemu, sami sebe kažnjavamo za neku sadržinu naše podsvesti koju ne želimo sebi da priznamo.

Uz posedovanje inteligencije i svega gore pomenutog, ipak može da se desi da bolujemo od dosade zvane dobrota sličnih ljudi, pa se okušamo u probanju veze koja nam hrani radoznalost, koju bi valjalo izbeći i iz takve veze uspešno pobeći, pre nego što nas radoznalost ubije, jer ipak nismo mačke u potrazi za plenom u tuđem dvorištu, već pak vrlo osetljiva stvorenja, željna pažnje i nežnosti. Sve drugo, vremenom i godinama, umara.

(jollymagazine.com)