Znate li šta je anksioznost?

Anksioznost predstavlja najčescu bolest današnjice, stres je glavni uzrok anksioznosti, prema jednom istraživanju čak 70% mladih ljudi boluje od anksioznosti.

Anksioznost predstavlja najčescu bolest današnjice, stres je glavni uzrok anksioznosti, prema jednom istraživanju čak 70% mladih ljudi boluje od anksioznosti. Anksioznost i depresija su različite, ali mogu da se povežu. Osoba koja pati od anksioznog poremećaja oseća konstantnu uznemirenost zbog jačeg lučenja adrenalina, ne zna šta joj se dešava i želi da se oslobodi te uznemirenosti, ona se bori! Dok depresivna osoba nema volju da se bori. Često zna anksiozna osoba pasti u depresiju, jer se stalno pita “Zašto mi se to desava???“, “Zašto baš ja?“, “Hocu normalno da živima!“, i ne zna kako da izađe iz začaranog kruga.

Nije nikakva sramota priznati problem,osoba koja boluje od toga nije luda, svesna je svog problema i želi da ga se oslobodi! Treba joj zato pružiti podršku, razumeti je, i pomoći joj da savlada problem, da shvati da je i dalje normalna i da ima problem koji ima svaki treći čovek na ovoj planeti u današnje vreme!

Anksiozni poremećaj se karakteriše pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezane sa najmanje dve ili više svakodnevne i uobičajne situacije. To su osobe koje tokom većeg dela dana stalno slute da će se nešto loše dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja počinje sa „šta ako…..“.Slutnje su uvek katastrofične. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana, i to više od 60% vremena. Uz to, takvog su intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcioniše, iscrpljuju je i dovode do velike patnje. Ono što je takođe karakteristično za generalizovani anksiozni pormećaj je da osoba ima utisak da ne može da kontroliše strepnju i da je ona preplavlja. Ako duže traje, osoba kao po pravilu postaje i depresivna.

Anksioznost i panični napadi jesu rezultat nagomilanog, akumuliranog stresa u životu pojedinca. Zato je važno da ukoliko primeti neki od simptoma anksioznosti, osoba izbegava stresne situacije. U toku perioda jakog stresa, um želi da se izbori i izađe na kraj s tim stresom, dok moguće psihičke i fizičke posledice dolaze tek kasnije kada stresna situacija prođe. Zato je važno da ostati smiren i staložen, jer kada smo smireni, naš organizam je jači, samopouzdanje je veće i stvaramo odbrambeni mehanizam koji nas čuva od panike.

Somatski simptomi anksioznosti su poremećaj rada srca, spazam krvnih sudova, nepravilno disanje, dijareja, drhtavica, napadi znojenja, gladi, parastezije. Osim navedenih somatskih simptoma anksioznosti, to mogu biti simptomi koji se odnose na hroničnu-mišićnu napetost, glavobolje, bol u leđima i pojasu, mišićni trzaji i dr. Kao rezultat mišićne napetosti se javlja konstantna slabost. Sem toga, za uznemirenost su veoma karakteristični vegetativni simptomi:

lupanje i aritmija srca, povišen krvni pritisak, drhtavica, stomačni grčevi, suva usta, pojačano znojenje, mučnina, dijareja, bledoća ili crvenilo, „guščija“ koža, loš san usled raznih misli koje se motaju po glavi.

Česti su i simptomi kao što je vrtoglavica, svrab, poremećaj polnih funkcija, alergijska reakcija na koži.

Istraživanja pokazuju da manje od 20% pacijenata sami primećuju tipične psihičke simptome anksioznosti: osećaj opasnosti, nemir, briga, uznemirenost, konstantno „planiranje“, superkontrolisanje situacije, nervoza.

Osnovni simptomi anksioznog poremećaja su napetost, loši predosećaji, bojažljivost, neopravdana strepnja iz raznih razloga, a osnovna karakteristika je to što osobe sa anksioznim poremećajem apsulutno ne mogu podneti neizvesnost. S obzirom da su takve osobe razdražljive, izražena je plačljivost, uvredljivost, planu zbog sitnica.

Osim saveta da izbegavate stresne situacije, naš savet jeste da posetite svog lekara i kažete mu ukoliko imate neke od simptoma anksioznosti. Nista vas ne košta da proverite, a uz pravilno lečenje ovog poremećaja, posledica ne mora biti.

(onaportal.com)