Jagorčevinom prizovite toplije vreme

Rod primula (prima, jer prva cveta) ima oko 430 vrsta, a cvetovi se razlikuju po boji i oblicima. Jagorčevina može biti nežna i tada se gaji isključivo u zatvorenom prostoru, ali postoje i vrste koje uspevaju pored vode u bašti. Ima i zbijenih, minijaturnih tipova jagorčevine, idealnih za kamenjare i gredice.

Jagorčevina je biljka niskog rasta, ima široke i hrapave listove. Pošto ima koren koji ne ide duboko u zemljište, može da se sadi u plitke posude i žardinjere sa ostalim biljkama. Raznobojni cvetovi su najveći razlog zašto jagorčevinu treba nabaviti krajem zime, jer donosi dobro raspoloženje i najavljuje lepše dane.

Nega jagorčevine je izuzetno jednostavna i svodi se na uklanjanje precvetalih delova i oštećenih listova. Na taj način novi pupoljci dobijaju dovoljno mesta da se razviju. Busen ne sme da bude suv, ali ni da biljke konstantno budu vlažne. Najbolje je da zemlja uvek bude umereno vlažna.

Jagorčevina se na svežem vazduhu osećaju najprijatniji i blagi mraz im uopšte ne šteti. Međutim, ukoliko su noći neočekivano hladne, cvetove treba noću zaštititi novinskim papirom ili ih uneti na toplije mesto.

Kod nas je najpopularnija jastučasta jagorčevina, jer su cvetovi jarkih i lepih boja (žuta, narandžasta, ružičasta, crvena, plava, ljubičasta, bela…). Naročito lepo izgleda kada se više biljaka različitih boja zasadi u istu posudu.

Jagorčevina u vrtu dobro uspeva na hranljivom, dobro dreniranom i vlažnom zemljištu, u polusenci ili na svetlom mestu zaštićenom od direktnog sunca. Ukoliko se gaji u saksiji, posle precvetavanja je treba presaditi u baštu. Da bi jagorčevina najavila i naredno proleće, u martu oko biljaka treba staviti malč, ukloniti precvetale cvetove i redovno ih zaliva ti tokom leta.

Sobne jagorčevine ne mogu da uspeju u prostoru u kojem se živi, već najbolje napreduju u prohladnoj prostoriji (oko 12 stepeni). Sobna jagorčevina se lako raspoznaje po velikim cvetovima u obliku kišobrana – plave, karmin crvene, ljubičaste ili boje kajsije. Ne podnose preobilno zalivanje, a ni suvu zemlju. Zalivaju se destilovanom vodom i prihranjuju mineralnim đubrivom za cvetnice. Ne sme da se izlaže suncu, jer će tamnozeleni listovi dobiti opekotine.

Ljutić jagorčevina je posebno omiljena u Engleskoj gde je baštovani gaje sa posebnom pažnjom. Ovo je otporna baštenska vrsta.

Loptasta jagorčevina veoma je upadljiva jer su stabljike visoke po desetak santimetara, pa se ističe među primulama.

Puna jagorčevina, čiji cvetovi podsećaju na sitne ružice, cveta poslednja, od februara. Donedavno se smatralo da je ovo retka vrsta, ali sada mogu lako da se nabave. Cvetovi su gusti i puni i izgledaju veoma romantično. Najlepša je kada je u korpici, ušuškana u mahovinu, uz bršljan i ukrasne trave, pa se često koristi kao dekoracija.

VOLI DRUŠTVO

Ukoliko se jagorčevina gaji na balkonu, treba je posaditi u veću posudu kako bi bila zaštićena od dugotrajnoj mraza.

Na dno treba postaviti dobru drenažu i posudu ispuniti humusom, a odozgo prekriti zemlju mahovinom. Na taj način nećete je previše zalivati, jer kada se mahovina osuši, biće znak da su biljke žedne. Uz jagorčevinu može da se posadi dan i noć, mala bela rada, ili neka visoka lukovica.

Biljke koje se iznose iz toplih cvećara biće osetljive na drastičnu promenu temperature.

(novosti.rs)