Deca

Mali glumci, veliki kreativci

SVAKI dečak i devojčica u nekom trenutku detinjstva požele da budu glumci. Bar na dan. Dopadne im se film, užive se u seriju, nauče napamet smešne replike, poistovete se sa popularnim TV junakom, oduševe aplauzom na kraju predstave…

I onda, na krilima mašte, putuju u svet u kojem je sve drugačije, lepršavo, zabavno. Kada ih pitaju šta će biti kada porastu, uzvikuju: “Glumci!”. Mnogi roditelji na to samo odmahnu rukom, misleći da će ih proći, ali neka deca se ne smiruju sve dok ih ne odvedu u školicu glume. Jedni već na prvim časovima odustanu i prerastu tu želju, drugi ostanu uporni, “zaraženi”, posvećeni.

Činjenica da se svakom od njih sigurno ne smeši karijera velikog glumca, ne kosi se sa onom drugom – da nijedan čas glume nije uzaludan. Stručnjaci podvlače da su blagodeti ove aktivnosti višestruke.

– Roditelji se često dvoume da li da puste mališane da “troše” vreme na ovaj način, jer im je, kažu, neozbiljno i niko iz njihove familije nije talentovan – navodi psiholog Tijana Perović. – Međutim, svakome preporučujem da upiše dete na glumu bar na godinu dana, što je dovoljno da se prepozna da li ima dar za javni nastup. Ako i nema, mališan će za to vreme postati slobodniji, samouvereniji, samostalniji.

Gluma pomaže stidljivima da prevaziđu strah i tremu, hiperaktivnim da pronađu fokus, a jednima i drugima da prepoznaju i izraze osećanja.

– Čitajući tekst i pripremajući se za uloge, deca uspevaju da se užive u različite sudbine, što je dobro za razvoj empatije – kaže glumac Bora Nenić, koji je uradio nebrojeno predstava za decu i sa njima. – Gluma budi maštu i kreativnost, podstiče socijalnu inteligenciju, oslobađa od kompleksa, neguje zdravu komunikaciju i poštovanje timskog rada.

UČENjE UZ DRUŽENjE

Gordana Nestorovski Stojaković koja vodi beogradski dramski studio “Ogledala”, radi sa decom od sedme do 18. godine.

– U nižim razredima svi su talentovani za nešto – kaže Gordana, čiji kreativni tim čine pedagozi, glumci, reditelji, dramaturzi, kostimografi i scenografi. – Našim programom upravo otkrivamo njihove afinitete. Kroz časove glume, dikcije, pevanja, scenskog pokreta, pantomime, lutkarstva i glume pred mikrofonom (sinhronizacija) deca se upoznaju sa pozorišnom umetnošću i glumačkom igrom. Radom na predstavama mi im omogućavamo da budu ne samo glumci, već i mali koreografi, kostimografi, scenografi, da se upoznaju sa ulogama suflera, inspicijenta, dekoratera, rekvizitera, garderobera…

Nisu, kaže, sva deca istupila na pozornicu samo zato što sanjaju svetla velike glumačke karijere.

– Mnogi roditelji ih dovode da bi stekli više samopouzdanja, poboljšali dikciju ili upoznali nove drugare. Na časovima insistiramo na razvijanju mašte, kreativnosti, lepom i drugarskom ponašanju. Posle svake premijere, a poslednja je bila “Lajanje na zvezde”, mali glumci dobijaju diplome kojima se raduju, ali najviše im znači aplauz publike – kaže Gordana.

LEPO JE BITI NA SCENI

DENIS Šabotić, budući sedmak beogradske OŠ “Danilo Kiš”, uspešno je završio prvu godinu glume u studiju “Ogledala”.

– Ne planiram da se ozbiljno bavim glumom, ali ću nastaviti da pohađam časove, jer mi je zabavno – ne krije Denis. – Družimo se, šalimo, učimo tekstove i brzalice, pomažemo jedni drugima u pripremanju uloge. Lepo je biti na sceni i videti kako ona izgleda “iza”. Časovi su mi pomogli da se oslobodim, uvežbam dikciju i, naravno, postanem još duhovitiji, jer su svi glumci takvi.

(Novosti)