Sreća je najdostižnija samouverenima

Profesor dr Ivana Timotijević, specijalista neuropsihijatrije i kliničke farmakologije i član Naučnog odbora Sekcije za kliničku farmakologiju Srpskog lekarskog društva u intervjuu za „Novosti“ kaže da je sreća najdostižnija onima koji nauče da vole i poštuju sebe:

– Postoje ljudi koji imaju sve, a opet su nesrećni i nezadovoljni, to je zato što ne vole sebe. Da bismo bili srećni i zadovoljni, moramo da radimo stvari koje volimo i u kojima uživamo. Ako ih se odričemo, produbljujemo nezadovoljstvo i postajemo nesrećni i neraspoloženi.

* Možemo li da naučimo da budemo srećni?

– Sve se u životu uči, pa i to da budemo srećni. Da li ćemo i u kojoj meri uspeti to da naučimo, dosta zavisi od toga da li smo i koliko bili voljeni i srećni u detinjstvu. Oni koji su rasli u sredini punoj podrške, razumevanja i u kojoj je postojalo rešenje za svaku situaciju, kasnije će u životu lakše naći rešenje za svaki problem i biti srećni. Oni koji su tokom odrastanja bili omalovažavani u porodici, kritikovani i bez dovoljno ljubavi, uglavnom izrastu u ljude bez samopoštovanja i u mnogim situacijama se osećaju bespomoćno i nesrećno.

* Kako onda da sačuvamo sreću i ne dozvolimo sebi da upadnemo u depresiju?

– Čovek mora da napravi pozitivnu kompenzaciju. To znači da nezadovoljstvo zbog neuspeha na jednoj nadoknadi uspehom na drugoj strani. To podrazumeva bavljenjem sportom, hobijem, ili bilo kojom drugom aktivnošću koju volite i u kojoj uživate. Važno je da osoba shvati da loša situacija u kojoj se nalazi nije najtragičnija i najgora stvar i da ona uvek na neki način može da se razreši. Nikako ne treba podleći malodušnosti i osećaju bespomoćnosti.

Koliko je partnerska i porodična ljubav važna da budemo srećni?

– Porodična podrška je u mnogim situacijama ključna. Činjenica je da kada imate na koga da se oslonite u porodici i ako imate pravo razumevanje, mnogo lakše podnosite neprijatne ili teške životne situacije. Podrška i ljubav sprečavaju neraspoloženje i čine da se osećamo bolje bez obzira na težinu problema sa kojima se suočavamo.

* Da li neraspoloženje i depresija, kojima mnogi lako podležu, utiču na kompletno zdravlje?

– Ljudsko biće je jedinstveno u psihološkom, biološkom i socijalnom smislu, i svaka od tih komponenata može da utiče na onu drugu. Neraspoloženje, dugotrajna anksioznost, depresivno stanje mogu da dovedu do psihosomatskih poremećaja, infarkta, ali i do ozbiljnih oboljenja organa za varenje, kao i organa za disanje.

* Koliko vreme utiče na nas, da li je zabluda da su ljudi raspoloženiji leti nego zimi?

– Sunčeva svetlost podstiče lučenje melatonina, hormona koji utiče na dnevni ritam spavanja. Kad je vreme loše, kada je mračno i nema sunca, telo proizvodi manje melatonina, što remeti ritam spavanja. Ovo može da dovede do toga da postanemo pospani, neraspoloženi, depresivni. U tom slučaju raspoloženje može da se popravi „lajt terapijom“, odnosno terapijom svetlošću, ali i obavljanjem nekih aktivnosti koje volimo i koje nas čine srećnim.

SEROTONIN

KOLIKO je neurotransmiter serotonin važan za dobro raspoloženje?

– Transmiteri kao što je serotonin, nalaze se samo u centralnom nervnom sistemu i oni služe za komunikaciju među neuronima. Serotonin je, možda, najznačajniji i najodgovorniji kada su u pitanju promene raspoloženja, ali nije jedini. On je zajedno sa drugim neurotransmiterima u jednom dinamičnom odnosu, i kada se on poremeti, dolazi do pada sistema i neraspoloženja.

NIZAK PRAG RASPOLOŽENjA

POSTOJE ljudi kojima je „prirodno“ stanje da budu nesrećni, to ih ispunjava i na neki način ih čini srećnim.

– Ima takvih ljudi, ali oni uglavnom imaju neki poremećaj ličnosti. Nisu bolesni već su jednostavno u emotivnom, socijalnom i psihološkom smilu tako „napravljeni“ da celog života imaju neko sniženo raspoloženje. Oni obično stalno kukaju kako su nesrećni i kako je sve loše, iako uglavnom nije sve tako crno. Oni žive tim stilom života koji njima ne smeta, ali s druge strane takvim stavom i ponašanjem opterećuju sve oko sebe.

(novosti.rs)