ISPOVEST: Sređujete se da bi sebi bile lepe? Ja zbog tipova!

Pamtim da su imale prezriv odnos prema flertovanju. Sve su bile udate, tradicionalno vaspitane, verne muževima i nijednoj ni flert nije padao na pamet, a kamoli preljuba. Tako su pričale. S puno osude osvrtale su se na žene koje imaju „švalera“ i s ogromnim gađenjem prema muškarcima koji se „nabacuju“ nekoj od njih. Za njih su pričale da su „ljige“.

Pričale su kako se doteruju zbog sebe, a ne zbog muškaraca. Kako prava žena uvek treba da bude tip-top, da drži do sebe, da bude dama.

Da su najvažniji frizura i dobre čizme. Čak i kad ih niko ne vidi.

Kasnije, kad sam postala devojka, davale su mi taj isti savet: da uvek treba da budem tip-top. Nisu bile svesne da su mi to odavno utuvile u glavu. Inače, sve ih i dan-danas volim kao da su mi tetke. E sad, drugo je pitanje da li im verujem… I za flertovanje, i za doterivanje

Ipak, dugo sam ih slušala.

Dugo sam stvarno mislila da sve na svetu funkcioniše baš onako kako su one pričale kad nisu znale da ih slušam. A onda je došao period kad sam i dalje stavljala puder, maskaru i rumenilo pred svaki izlazak iz kuće, ali sam to osećala kao teret. Mrzelo me, brate. Opet, nije me baš uvek mrzelo.
Lenjost prema sebi, kao ni doterivanje, za mene u stvari nisu apriori kategorije, kako su za njih bile. Kod mene to nije ili/ili. A kako će biti, hoću li se sređivati ili ne, zavisi samo od jednog faktora. Taj faktor je MUŠKARAC.

Meni kad se neko sviđa, doterujem se redovno. I noću i danju. Isto ko što su se one doterivale zbog sebe. Tada, kad me neko interesuje, napirlitana sam i kad nema šanse da ga sretnem. On može da ode na put u Brazil na tri meseca, a ja ću ovde u Beogradu stavljati maske na lice dvaput nedeljno, ići kod frizera, šminkati se, kupovati nove krpice, smišljati nove kombinacije…

Tada volim i nakit, koji ipak u dubini duše ne volim. Ali za Njega volim da sam ukrašena. Prošire mi se modni vidici, u meni se budi stilista, dizajner, fešon blogerka maltene. Izoštri mi se ukus. Primećujem finese kod krojeva, šavova, printova. Mozak se ubrza, pravi kombinacije ko softver – ovo s ovim, ono s onim, sto hiljada varijanti.

Počinje igra s modom! Mi plešemo, moda i ja. A ja pravim izlete iz omiljenog mi minimalizma u neke druge pravce i sve što smislim dobro izgleda.

Ne moramo mi biti u vezi. Dovoljno je da me tip malo intrigira.

A kad me niko ne intrigira, onda ljubav prema modi zamenjuje ljubav prema udobnosti. Štikle ne dolaze u obzir. Farmerke bez elastina? Ma, ćao! Bazanje po radnjama, zakazivanje frizera, dva sata mazanja jajima po glavi – sve to me smara.

Tada volim da dođem kući s posla i da čitam i gledam filmove, a ne da gubim vreme na jurcanje po buticima. Prevrtanje po rafovima mi je neviđeni smor. Svi ti šlicevi, kajišići, detaljčići pretvore mi se u neke bezvezne krpe. Ne mrzi me toliko da se šminkam, ali me mrzi da skidam šminku, pa se šminkam lukavo. Samo rumenilo, karmin i malo krejona. To se najbrže skida, a nisi ko krpa.

Tada volim da sam u pidžami i da radim stvari koje nisu usmerene na ukrašavanje tela, već na njegovo opuštanje. Rado bih i na posao otišla u trenerci, kad to ne bi bilo nepristojno.

I tako je sve dok uživam da sam solo. Imam te periode kad mi život bez dečka i simpatije baš prija. A prija mi i ovaj drugi period flerta i modne manije. Samo se razlikuju, a ne ko kod moje mame i njenih drugarica.

Jedino što radim u svim emotivnim fazama je depilacija. I to samo zato što se plašim da mi slučajno ne pozli, pa me hitno odvedu kod lekara, a ja dlakava. Kakav blam! Znači, i to je zbog drugog, a ne zbog sebe.

(ŽenaBlic)