Zašto sočiva, a ne naočare?

Oštro oko i dobar vid su od neprocenjive važnosti, budući da preko čula vida stiže čak 90 odsto informacija do mozga.

Zdravlje očiju zavisi od brojnih faktora, a samo na neke može da se utiče. U okolnostima oslabljenog vida, izbor ostaje na naočarima ili sve popularnijim kontaktnim sočivima.

– Kontaktna sočiva mogu da iskoriguju svaki stepen kratkovidosti, dalekovidosti i astigmatizma. Ovaj način korekcije je zdraviji i udobniji. Kada se pravilno odrede, ne prave nikakav problem ni kada se prvi put stave. Jednostavna su za upotrebu pa mogu da ih nose i deca. Osim toga, mogu biti dobra alternativa pojedinim operativnih zahvatima sa kojima se problem na očima ne rešava do kraja i u potpunosti, već mogu da nastanu određene komplikacije – objašljava oftalmolog spec. dr med. Ilija Kalajdžić iz ordinacije „Vostok vision“:

* Koje su prednosti u odnosu na naočare?

– Za razliku od naočara, kontaktno sočivo sa okom obrazuje jedinstveni optički sistem dovodeći do visokog kvaliteta vida. Komfornija su jer uspešno zamenjuju debela stakla kod visokih dioptrija. Predstavljaju pravo rešenje za osobe koje imaju razliku u dioptrijama veću od tri, ili imaju samo na jednom oku visoku dioptriju. Pogodna su i za osobe sa nepravilno zakrivljenom rožnjačom, koje imaju astigmatizam. U idealnim uslovima rožnjača izgleda kao odsečak lopte. Ako nije takva, već je nepravilno zakrivljenje, posledica je loš vid. Osobama sa ovim poremećajem pri čitanju teksta mute se slova, odnosno ne vide oštro. Korekciju je moguće izvršiti pomoću naočara, kontaktnih sočiva, a nekada i hirurški laserom kada se menja zakrivljenost rožnjače. Sa naočarima nemaju tako dobru sliku kao sa kontaktnim sočivima.

* Kako se deca snalaze sa njima?

– Sočiva su zahvalna za decu od četvrte do pete godine, koja imaju veliku razliku dioptrije. Ovaj vid korekcije je udoban za sportiste i druge profesije gde je nošenje naočara neudobno i nepraktično. Mladim ljudima zbog dinamičnog života takođe se preporučuju, jer pružaju brojne prednosti. S obzirom na tehnologiju materijala i način izrade, moderna sočiva mogu da se nose i prilikom kupanja u slatkoj i slanoj vodi, mada to nije preporučljivo.

* Postoje meka, tvrda, gaspropusna sočiva. Kako odabrati prava?

– Izbor zavisi od brojnih faktora, pa ga treba prepustiti očnom lekaru. Oftalmolog jedino može to pravilno da odredi i da uputstvo za njihovo korišćenje, čišćenje, dezinfekciju i čuvanje. Osim materijala od kojih su napravljena, razlikuju se i po periodu nošenja, zamene, dizajnu i formi. Meka su danas najpopularnija međutim i ona mogu da imaju diskretne komplikacije koje dugo traju ili da se ispolje tek posle nekoliko godina. Zato je za njih redovna kontrola kod očnog lekara neophodna. Tvrda gas propusna sočiva su naročito pogodna za visoke dioptrije i astigmatizam. Postoji još jedan tip tvrdih sočiva od drugačijih materijala, koja su sada zastarela i ne koriste se.

* Da li utiču na protok suza?

– Sva sočiva su u obliku ljuspica, stavljaju se na površinu oka i plivaju u suzama. Da bi se omogućio pravilan protok suza ispod njih, važno je da se odredi oblik prema očnoj jabučici. Što se tiče perioda nošenja, mogu biti dnevna, sa produženim nošenjem do nedelju dana bez skidanja, a postoje i mesečna sočiva koja se neprekidno nose do 30 dana. Najidealnija su dnevna koja se svaki dan menjaju i predviđena su za osetljive oči. Na žalost, nisu dostupna svima jer su u odnosu na druga znatno skuplja. Alternativa ovim sočivima su mesečna koja traju 30 dana i godišnja koja se menjaju posle 12 meseci.

* Kako se sočiva održavaju?

– Pre stavljanja i skidanja je obavezno pranje ruku. Za sterilizaciju tokom noći se koriste određeni rastvori, koji uništavaju bakterije sakupljene tokom dana na sočivima. Zbog aerozagađenja, moraju redovno da se skidaju i peru. Ne bi trebalo da se noću čuvaju u fiziološkim rastvorima već u dezinficijensima jer fiziološki rastvor pospešuje razmnožavanje bakterija i povećava rizik od infekcija. Sa sočivima nikako ne treba gnjurati, jer je voda, naročito reke i bazeni, nedovoljno čista. S obzirom na tehnologiju materijala i način izrade mogu da se nose tokom kupanja u slatkoj i slanoj vodi ako je glava iznad površine, mada ni to nije preporučljivo. Na more bi trebalo nositi rezervni par sočiva. Nepravilno korišćenje i održavanje sočiva može dovesti do ozbiljnih komplikacija pa i gubitka vida.

RAD ZA RAČUNAROM

Dug rad za računarom može da dovede do peckanja i suvoće u očima, kao i niza tegoba koje zahtevaju proveru vida kod očnog lekara. Osobe koje nose kontaktna sočiva trebalo bi da trepću što češće, jer se svakim treptajem sloj suza ispod sočiva obnavlja. Ako nema dovoljno suza, neophodno je koristiti veštačke koje takođe uspešno obezbeđuju vlažnost oka i štite njegovu površinu. Ovo je posebno važno kod mekih sočiva, jer mnogo brže suše oko. Trljanje oka se nikako ne preporučuje, jer može dovesti do oštećenja rožnjače. Posebno je važno da se kod kontaktnih sočiva poštuje rok trajanja i da se ne nose duže od toga. Ako su prostorije klimatizovane, ne bi trebalo sedeti u pravcu vazdušnog talasa iz klima uređaja jer se pojačava suvoće očiju, dolazi do peckanja i zamora. Redovno provetravanje prostorija poboljšava radne uslove.

(Novosti, foto: shutterstock)