Životna pravila koja ne piju vodu

„Moj dečko hrče i ja sam kronično neispavana. Probala sam svašta i čepiće sam stavljala u uši, ali ne pomaže. Već mi je imunitet pao od neispavanosti.“

„Jeste li razmišljali o tome da spavate odvojeno?“ „Hahaha, pa ne. To mi nije normalno.“„Ko to kaže?“ „Pa to se zna. Svi.“„Koji svi? Možete li mi dati neki primer?“ Nakon dubljeg razmišljanja moja klijentkinja odgovara: „Moja mama.“

Ovaj odgovor „…pa jer se to tako radi.“ odnosi se na razne životne teme. Evo nekih koje sam čula u radu sa svojim klijentima:

„Moram završiti faks koji sam započeo. Ne mogu ga sad menjati.“

„Mora se barem jednom nedeljno usisati stan.“

„Ne mogu ja kao žena pitati muškarca za ples.“

„Pa kako ćete neispeglane majice izaći napolje?“

„Ne mogu napustiti sve što sam do sad gradila i otići tek tako za onim što u duši želim. To se tako ne radi.“

„Mora se završiti započeto.“

„Zna se kako se čisti salata.“

„Pa ne mogu prijateljici reći da sad nemam snage slušati njenu priču, kad znam koliko joj je teško.“

„Hahaha! Pa ne mogu obući mini suknju. Znate li vi koliko ja imam godina?“

Ko kaže? Gde to piše?

Nakon dubljeg zamišljenog pogleda, odgovor uvek, i baš uvek bude: „Od roditelja… Odnekud tamo davno… Iz detinjstva…“.

Kad smo deca nemamo razvijeno kritičko mišljenje, nemamo životnog iskustva da možemo roditeljima odgovoriti: „Ma bull shit! To ti nije tačno.“

Gledamo ih krupnim očima, jer oni su za nas idoli, donose apsolutnu istinu kakav je život i što se može/sme ili ne može/ne sme raditi. I postajemo hipnotisani njihovim pravilima o tome kako se treba živeti. Problem nastaje kad kao odrasli ljudi nastavimo da živimo nametnutih pravila koja nam donose loše posledice i ta pravila nikada ne dovodimo u pitanje.

Evo još neka nepotvrđena i iracionalna uverenja kojima su ljudi sami sebe doveli u stanje stresa, nezadovoljstva i stagnacije te mojih pitanja na te njihove izjave:

„Loš sam roditelj ako se nakon posla odmaram, umesto da celo poslepodne provodim s decom.“ – „A vašoj deci je potreban umoran i frustriran roditelj?“

„Treba uvek dati svoj maksimum.“ – „Jer ako ne date, šta onda? Kakav je život onda?“

„Život je težak.“ – „Je li svima mora da bude težak? Zašto vama mora da bude težak? Kako vi podržavate ovo pravilo svojim načinom života?“

„Nije to za mene…“ – „… zato što?“

„Treba zaslužiti odmor.“ – „Ko vam je to rekao? Koliko morate da se iscrpite pre nego zaslužite odmor?“

„Ne mogu s ovoliko celulita na plažu.“ – „Jer će se dogoditi šta točno?“

Stvarajte svoja pravila

Mi smo često zatvorenici vlastitih otrovnih uverenja. Mislimo da nemamo izbora. A tako mislimo samo zato što nam ni u jednom trenutku nije palo na pamet da bi moglo biti drugačije. Nikad nam nije palo na pamet da protresemo te svoje stavove i preispitamo njihovu tačnost. Kad shvatimo da možemo preispitati vlastita uverenja i pravila o tome kako treba živeti, možemo postati slobodni, tj. možemo biti kreatori vlastitog života.

Ako ste možda u nekom trenutku posumnjali u ispravnost ovih vaspitanjem i društvom nametnutih hipnotičkih poruka, i ako vam ne donose ništa dobro u životu – promenite ih. Stvorite nova pravila za sebe, odlučite kako želite da živite. Jer ako vi ne stvorite pravila za sebe, vrlo brzo će vam ih neko (okolina, društvo, posao) nametnuti. U svojim mislima zahvalite roditeljima na njihovom trudu i dobrim namerama i recite „Ja ipak ne bih da živim po tome. Skrojiću sebi neka drugačija pravila koja meni čine dobro i vode me u pravom.

(sitoireseto)