Kako pobediti Hočkinov limfom?

MEĐU brojnim zloćudnim tumorima izdvaja se Hočkinov limfom, koji zahvata limfne žlezde. Svrstan je u grupu retkih bolesti jer se u odnosu na druge karcinome relativno retko javlja, karcinoma pluća 20 puta ređe, a u odnosu na ne-hočkinski opasniji oblik sedam puta.

Pažnju javnosti i stručnih krugova privlači jer se uglavnom javlja kod mlađe populacije.

– Limfomi su zloćudni tumori limfnog tkiva i obuhvataju 3 do 6 procenata ukupnih maligniteta. Dele se na ne-Hočkinov i Hočkinov limfom, zato što se bitno razlikuju po toku bolesti, načinu lečenja i ishodu. Hočkinov limfom je prvi detaljno opisao britanski lekar Tomas Hočkin, a danas se zna da je on u većini slučajeva izlečivo maligno obolenje, koje ne menja bitno kvalitet života obolelog – objašnjava hematolog profesor dr Dragana Stamatović, načelnik Klinike za hematologiju vojnomedicinske akademije.

* Ko od Hočkinovog limfoma najčešće oboleva?

– U Evropi godišnje na 100.000 stanovnika približno obole tri osobe. Bolest ima takozvanu bimodalnu incidencu, sa dva pika javljanja u odnosu na životnu dob, prvo je između 20. i 29. godine, a drugo posle 60. Muškarci obolevaju u 60 odsto slučajeva, češće u odnosu na žene. Uzrok nastanka nije do kraja razjašnjen. Nije dokazan uticaj nasleđa, mada se u pojedinim porodicama bolest češće javlja. Međutim, nedvosmisleno je dokazano da se u osnovi ovog limfoma krije poremećaj odbrambenih snaga organizma. Potvrđeno je i da je prethodna infekcija Epštajn-Barovim virusom koji izaziva infektivnu mononukleozu, odgovorna za nastanak Hočkinovog limfoma.

* Zašto je infektivna mononukleoza „okidač“ bolesti?

– Infektivna mononukleoza, poznatija kao bolest poljupca, najčešće se javlja kod adolescenata. Ispoljava se gušoboljom, uvećanim limfnim žlezdama u perifernim regijama, ali i uvećanjem i oštećenjem funkcije jetre i slezine. Takođe, i bolesnici sa HIV infekcijom zbog stečenog gubitka otpornosti organizma, češće obolevaju od ovog tipa limfoma.

* Kako se ispoljava Hočkinov limfom?

– Kod više od 80 odsto obolelih dolazi do uvećanja limfnih čvorova na vratu, u sredogruđu, pazuhu, trbuhu ili preponama. Putem limfe ili krvi bolest može da se širi u druge organe ili tkiva. Uvećani limfni čvorovi su najčešće bezbolni, pojedinačni ili grupisani u konglomeratima, tvrdi i pokretni u odnosu na podlogu. U zavisnosti od lokalizacije i pritiska na vitalne organe, može da se javi i suv nadražajni kašalj, otok vrata ili naglašen venski crtež ako su uvećane limfne žlezde u sredogruđu. Može da se javi i bol u slabinskoj regiji, pojava žutice zbog uvećanih limfnih žlezda u trbuhu i onemogućavanja oticanja žuči, otoci nogu zbog otežane cirkulacije usled uvećanih limfnih žlezda u preponama.

* Ima li i drugih značajnih simptoma?

– Hočkinov limfom može biti praćen i takozvanom opštom simptomatologijom intoksikacije organizma. Zapravo, tumorske ćelije mogu da luče i različite materije, trovače organizma. Posledica njihovog delovanja je povišena temperatura posebno u popodnevnim časovima, obilno preznojavanje, neobjašljivi gubitak telesne težine u polugodišnjem kratkom roku i izražen svrab kože. Ove manifestacije bolesti ukazuju na sistemsku uznapredovalost tumora i predstavljaju parametar loše prognoze.

* Kako se bolest dijagnostikuje?

– Sve počinje dobro uzetom anamnezom sa posebnim osvrtom na glavne tegobe bolesnika, sadašnju bolest i lične i porodične bolesti u prošlosti… Kliničkim pregledom utvrđuje se uvećanje limfnih žlezda, veličina jetre i slezine uz obraćanje pažnje na druge vitalne znake. Specifična laboratorijska analiza za ovu bolest još uvek ne postoji. Uprkos tome, često se konstatuje da oboleli imaju povišen broj belih krvnih zrnaca i smanjen broj limfocita, promenljiv stepen malokrvnosti, povišenu sedimentaciju, fibrinogen, C reaktivni protein.

* Šta je ključno u dijagnostikovanju?

– Suverena dijagnostika je patohistološka analiza obolelog tkiva ili organa, a najčešće uvećane limfne žlezde. Za definisanje stepena proširenosti bolesti neophodna je radiografija pluća, ultrazvuk trbuha i male karlice, skener ili magnetna rezonanca. Ovim metodama omogućava se uvid u stanje limfnih žlezda sredogruđa, trbuha, ali i moguće širenje bolesti u različite organe kao što su pluća, jetra, slezina, koštane strukture.

* Zašto je važna definitivna dijagnoza?

– Na osnovu dijagnostike utvrđuje se stepen rasprostranjenosti Hočkinovog limfoma, odnosno klinički stadijum koji određuje način lečenja i prognozu bolesti. Definitivna dijagnoza predstavlja „ličnu kartu“ svakog Hočkinovog limfoma, kreće se od prvog do četvrtog stadijuma i pokazuje u kojoj meri je bolest uznapredovala. Od toga zavisi i način lečenja, uz sagledavanje drugih parametara karakterističnih za svakog pacijenta, kao što je životna dob, pridružene bolesti i rizici od neželjenih efekata terapije.

* Da li lečenje prate određeni neželjeni efekti?

– Savremeni terapijski pristup je koncipiran tako da se postigne maksimum uz značajnu redukciju potencijalnih neželjenih efekata lečenja. Za citostatsku terapiju uz zračenje se zna da nosi izvesne rizike za kasniji razvoj sekundarnih maligniteta. Da bi se to izbeglo, iz terapijskog pristupa se izbacuju određeni agensi, okidači mogućeg sekundarnog maligniteta, dok se doze zračenja svode na minimum uz zadovoljavajući terapijski efekat. Standardno lečenje Hočkinove bolesti može imati uticaja na plodnost obolelog, pa se preporučuju mere krioprezervacije, odnosno zamrzavanja i čuvanja polnih ćelija. U hematologiji nije dozvoljena nikakva improvizacija. Lečenje Hočkinovog limfoma sprovodi se po preporukama evropskih i svetskih udruženja, jednako u svim zemljama. U našoj zemlji, jedino u Vojnomedicinskoj akademiji, sprovode se svi oblici transplantacije, koji se primenjuju u lečenju obolelih sa Hočkinovim limfomom.

(Novosti)