Šta ako ste sreli pravu osobu u pogrešno vreme

Ponekad igramo glavne uloge u komadima za jednu sezonu, a onda smo sporedni likovi u predstavama za sva vremena. Sami smo krivi za takve izbore? Koliko puta smo sebi rekli: „Ne, on nije prava osoba za mene“. Ili smo se pravdali da smo se zaljubili, ali je trenutak bio pogrešan. Neretko se setimo fraze: „Nismo se sreli u pravo vreme“. Da li su sve to obmane i samoobmane?

Postoji li uopšte „prava osoba“ i „pogrešan trenutak“? Ili su sve to zablude u kojima živimo, ne uspevajući da uhvatimo sreću, pa se zato branimo „višom silom“ i okolnostima koje nam baš tada nisu išle na ruku? Psihoterapet dr Zoran Milivojević je naš sagovornik na ovu temu. On pokušava da nam rastumači pojmove koji su se odomaćili u našim životima, a o čijoj pozadini zapravo nikad ne razmišljamo.

– Ako je „prava osoba“ ona sa kojom bi neko mogao da ostvari skladnu i trajnu emocionalnu vezu, onda je „pravi trenutak“ definisan nečijom spremnošću da uđe u takvu priču. Jer, pogrešno je verovati da su ljudi bilo kada spremni i da uvek žele da se prepuste takvim „talasima“ – kaže psihoterapeut.

Ali, hajde prvo da vidimo šta to znači pogrešan trenutak. Milivojevićevo objašnjenje je da to može da bude doba u kojem su partneri premladi za ozbiljno vezivanje. Kao primer navodi situacije ili životne faze onih koji rano uđu u emotivnu vezu sa nekim ko im sasvim odgovara, ali nisu spremni da sa njim i ostanu. Zašto?
– Zato što su puni fantazija o tome šta ih još čeka u životu, pa projektuju svoja bogata očekivanja i nadanja. Za njih ozbiljna veza znači da im je budućnost prekinuta, jer je prerano definisana, a to im ne odgovara – kaže psihoterapeut.
Pogrešan trenutak nije opravdanje samo za one u naletu snage i snova. Mnogi odrasli i zreli ljudi, od kojih se po pravilu očekuje da „ne talasaju“, nego da „zgrabe“ onog ko im se dopada, iz različitih razloga ne žele da se vezuju u datom momentu. Njihov životni koncept ugrožava pojava „prave osobe“, pa imaju unutrašnji konflikt šta da urade.
I to nisu jedini preostali sa ove liste.

– U ovu kategoriju spadaju i osobe koje su izašle iz dugogodišnje ozbiljne veze ili braka, i koje sada žele da samuju, da se malo razonode i zabave. Njima nikako ne ide u prilog da odmah ponovo uđu u priču sa emocijama, jer im je potrebno vreme za „rehabilitaciju“ – objašnjava sagovornik.
Kako život piše romane, na jednoj od njegovih stranica glavni junaci mogu da budu momak i devojka koji su se izvesno vreme zabavljali, pa su se razišli, jer to, činilo im se, nije bilo to. A onda prođu meseci ili godine, pa neko od njih ili oboje shvate da su zapravo bili jedno za drugo, samo je trenutak koji su delili bio pogrešan.

– Dešava se da osoba sama na sebe pogleda sa određene distance, recimo desetak godina kasnije. Tada može sasvim drugačije da vrednuje neku vezu nego onda kada ju je ocenjivala dok je trajala. Ona u tom momentu može da zaključi da je ranije bila emotivno nezrela, a da je partner zapravo bio odgovarajući, ali da ona to nije prepoznala, jer nije bio „pravi trenutak“ – navodi primer Milivojević.
Očito je da ljudi mogu da se ne prepoznaju i mimoiđu iz 1001. razloga. Istraživanje rađeno na Univerzitetu Indijanopolis je pokazalo da je među 65 posto studenata prisutan „trend“ odbijanja onih kojima se oni dopadaju ne zato što ne dele ista simpatije, nego zato što su svesni da bi ih povredili vezom na jednu noć. A u tom trenutku su samo za tu „formu“ sposobni. Milivojević navodi sličan primer:

– Nekad neko odbija da bude sa nekim ne zato što mu se ne sviđa, već upravo zato što mu se sviđa i što ga poštuje. To su one situacije kada ne želi da ga povredi, znajući da ta osoba želi ozbiljnu vezu, dok sama u tom momentu nije spremna za nju. To je ono kada se prerano sretnu.

Ali, ponekad upoznamo dečka kojem ne možemo ništa da zamerimo. Dobar je, pametan, uspešan, ozbiljan, zabavan, ali nema onog nečeg što bi moglo da nam pomuti um. I onda odlazimo, njemu govorimo, a sebe zavaravamo da nije „pravi tajming“ za vezu.

– Ljudi su obično veoma dobro svesni u čemu im neko ne odgovara. Ali često nisu iskreni prema drugom, jer smatraju da bi ga istina povredila, a da on to ne bi mogao da promeni. I zato se „vade“ na to da je njihova greška, da su se prevarili, jer zapravo još uvek „nisu spremni“ – kaže psihoterapeut.

Neki „vozovi“ prođu da se više nikada ne vrate u našu stanicu. Zbog većine njih nije nam ni žao, jer da su vredeli, potrčali bismo za njima. Ali ima i onih za koje bismo voleli da ponovo „projure“ pored nas, pa da bez razmišljanja „uskočimo“. Može li, međutim, prava osoba da se „odgodi“ za neko drugo vreme? Milivojević kaže da može, ali da se takvi odnosi retko obnove.

– U velikoj većini slučajeva „odgađanje“ je samo trik kojim osoba uverava samu sebe da ništa nije izgubljeno, jer će se veza dogoditi u skorijoj ili daljoj budućnosti. U stvarnosti, prilike se pojavljuju, traju neko vreme, a onda se gube i više se ne vraćaju. I zato je jedna od životnih veština upravo u tome da se prepoznaju i iskoriste šanse. Kada život ide dalje svojim tokom, onda ljudi ulaze u nove romanse, međusobno se udaljavaju i žive neke druge romanse.
Zato je važno da „zgrabimo“ momenat. Da ne pustimo da neko „pravi“ ode u pogrešnom smeru.

Otpor ozbiljnom odnosu
Na pitanje da li je istinitija tvrdnja „prava osoba u pogrešnom trenutku“ ili ona da je „svaki trenutak dobar za pravu osobu“, Milivojević odgovara:

– Nije svaki trenutak dobar, jer za ozbiljnu vezu je potrebno da je osoba i želi. A mi ponekad i sami odnos zovemo zabavljanje, da bi naglasili da to nije na duge staze. Danas je veliki problem što postoji mnogo „pravih osoba“ koje nisu spremne da se vežu. Još simptomatičnije je to što neko često ne izgleda kao čovek nespreman za vezivanje.

(novosti)