Tamara je ostala udovica u 32. godini i drugu ljubav neće tražiti

Tamara Pavasović Trost i njen muž Rok imali su život kao iz bajke. Bili su stvoreni jedno za drugo, voleli se neizmerno, a sudbina ih je razdvojila. Rok je umro u 34. godini, Tamara je ostala sa ćerkicom Sofijom, kojoj je bilo 15 meseci. Ovo je njena ispovest.

„Toliko sam srećna da sam upoznala osobu kao što je on! Znaš koliko non-stop maštam o

tom nekom mom savršenom tipu… I pronašla sam ga! Zaljubljena sam, ne zna se… STOMAK

ME BOLI od leptirića koje imam 24 sata dnevno, kad god pomislim na njega.“ Ovaj mejl, koji i danas čuvam, poslala sam najboljoj drugarici kad sam upoznala Roka.

U septembru 2009. godine smo se venčali u beogradskoj Sabornoj crkvi. Godinu posle svadbe Roku su operisali rak jezika. Oporavio se, mislili smo da je ozdravio. Ostala sam u drugom stanju, rodila nam se Sofija… Bili smo najsrećniji na svetu. Sofija je imala osam meseci kada su Roku otkrivene neizlečive metastaze na kostima. Imala je 15 meseci kad joj je otac umro.

Bila je premala da razume šta se desilo.

Rokov brat ima dvoje male dece koji stalno pitaju za njega. Porodično smo se dogovorili da deci ispričamo da je otišao među zvezdice… Da nas vidi, iako mi njega ne vidimo…

Sofiju ne vodim na groblje. Pričam s njom o tati, gledamo video-snimke koje joj je pripremio pred smrt. U trećoj godini je počela više da pita gde je tata, zašto ga ne vidi, kad će da se vrati…

Moraću da se prilagođavam pitanjima, zasad prihvata objašnjenja. Voli da gleda video sa naše svadbe i porodične slike. Čini mi se da je njoj jasno da ima i mamu i tatu. Samo je mama stalno s njom, a tata nije.

Kad se Sofija bude udavala, Tamara će joj pročitati pismo koje joj je tata napisao baš za taj dan

Rok se ni u jednom trenutku, pa ni pred smrt, nije žalio, kukao, samosažaljevao… Bio je koncentrisan na borbu do poslednjeg dana, hteo je da živi. Ništa mu nije padalo teško. Rekao mi je da mnogo lakše podnosi dijagnozu i potencijalnu smrt jer je ispunjeno živeo. Iskoristio je sve prilike koje je imao.

Uživao je u životu, našoj ljubavi, detetu… Samo mu je bilo užasno teško da neće videti ćerku kako odrasta. Sofiji je napisao pismo za venčanje, a ja ću joj ga tog dana pročitati u njegovo ime…
Bilo mu je mnogo važno da zna da ću i ja biti okej. Organizovao je životno osiguranje, testament… Zbrinuo nas je.

Tamari je u najvećoj tuzi pomagalo trčanje

Jako sam bliska sa muževljevim bratom i njegovom ženom, mojom svekrvom, Rokovom bakom i dedom, tetkama…

Predivna su porodica.

Moja porodica mi je svojom pomoći buvkalno spasla život.
Ne skrivam tugu pred ćerkom. Dobro je da vidi sve ljudske emocije i da je normalno biti tužan. U njenom životu ima mnogo divnih muškaraca za uzor: Rokov brat, moj zet, dede…
Za mene ne postoji bolji muž, otac i ljudsko biće od Roka.
Život nam je bio kao bajka. A kad jednom dobiješ na lutriji, ne igra ti se opet…
Često me je zbunjivalo što su ljudi najviše bili zabrinuti kako ću sama, bez muža. Teško mi je bez Roka, a ne bez supruga. Novu ljubav definitivno neću da tražim.

(Žena blic)