(Ne)odlučnost presudna za ljubavni život

Kažu da svakog dana donosimo 70 odluka. Neki to rade brzo, drugima treba vremena, treći bi, da mogu, preskočili ovu obavezu i preneli je na drugoga.

To im uspeva kad su u vezi, pa čekaju da partner predloži koji film da pogledaju, gde da odu u šetnju, a ne bi da „lome“ glavu ni oko toga šta da večeraju.

Isti manir nastavlja se u važnim životnim trenucima, poput odluka o zajedničkom životu, mestu stanovanja, deci. Neodlučnost ima potencijal da zapečati sudbinu veze jer partneru od koga se stalno očekuje da „preseče“ može dosaditi uloga „roditelja“.

Naročito je opasno ako je muškarac neodlučan jer se na spisku osobina koje žene zameraju pripadnicima jačeg pola uvek nalaze nedostatak inicijative i pasivnost koji često idu ruku pod ruku sa neodlučnošću. Kako vreme prolazi, žene će ovakvim partnerima zameriti nedostatak „muškosti“. Ni obrnuta situacija nije laka – dok u početku muškarcima može biti simpatično što njihova draga ne može da izabere između mesa i ribe u restoranu, kasnije će njena nesposobnost da odluči da li želi na letovanje u Grčku ili Tursku početi da im ide na živce. Da neodlučnost itekako utiče na vezu, naglašava i psiholog Olga Azarić.

– Kada jedan partner uporno izbegava odlučivanje u svakodnevnim situacijama, vremenom se drugi može navići da će uvek biti po njegovom. To može da eskalira do trenutka kada „pasivni“ partner počne da uviđa „raspodelu moći“ i da doživljava sebe kao nebitnog, što može da izazove osećanja depresivnosti ili besa. Pri tom, partner koji je do tada uvek donosio odluke, može da se opire promeni jer je naviknut da ima kontrolu nad svime. Na ovom mestu počinju ozbiljniji konflikti. Međutim, moguće je i da „aktivan“ partner još ranije postane frustriran ako zahteva inicijativu od svoje neodlučne „polovine“ koja to uporno odbija – opominje sagovornica „Života plus“.

Frustracije mogu rezultirati preispitivanjem, iscrpljenošću, pa i (pogrešnom) ocenom da nas partner ne voli čim ne može da donese najjednostavniju odluku. A ako nam dosadi uloga „večitog razrednog“, nekad nam se čini da je pravo rešenje da „raspustimo odeljenje“. Naša sagovornica se slaže da ukoliko jedan od partnera ne prihvata pasivnost u donošenju odluka, iritacija i nezadovoljstvo su gotovo neminovni. Važno je, ipak, kako shvatamo neodlučnost i čemu je pripisujemo.

– Ako neodlučno ponašanje vidimo kao znak da je partner kukavica i nezreo, možemo biti besni i vršiti pritisak na njega da donese odluku, što je često kontraproduktivno i dovodi do njegovog daljeg povlačenja. Ako pak smatramo da je pasivnost sigurni znak bezvoljnosti i nezainteresovanosti, možemo se osećati očajno ili utučeno i pokušavati da izmamimo potvrdu od partnera da je i dalje zainteresovan za nas – kaže psiholog.

Shutterstock

Nijedan način nije dobar, upozorava naša sagovornica dodajući da kroz razgovor sa partnerom treba da nastojimo da razumemo zašto se tako ponaša, da prihvatimo i njegovu tendenciju da ima neodlučno ponašanje i da mu pružimo podršku ukoliko želi da prebrodi prepreke koje mu stoje na putu do donošenja odluke.

– Kad je u pitanju uzdržavanje od odlučivanja posredi je najčešće strah od donošenja pogrešnog suda i potencijalno razočaranje sebe ili partnera. Imajući to u vidu, neodlučnom parnteru bi mogao pomoći razgovor u kome bi došao da uvida da greške najčešće neće dovesti do katastrofalnih posledica i da je često izbegavanje donošenja odluke štetnije nego samo donošenje odluke koja nije najbolja moguća. Drugi partner može pomoći razgovorom u kome će pokazati da prihvata sopstvene greške i da ne osuđuje sebe zbog istih, te da će imati razumevanja i za pogreške svog partnera – predlaže Azarićeva.

Problem nastaje kada greška može skupo da košta. A to se dešava kad razmišljamo da li da prekinemo vezu u kojoj smo trenutno ili da ipak pokušamo da je spasimo. Kad smo svesni da ako odemo, možda nećemo moći da se vratimo, a ne mili nam se ni da ostanemo, pa onda odlučimo da ništa ne odlučimo i da se vrtimo u začaranom krugu.

– Kad je u pitanju izlazak iz veze postoji velika šansa da ako odnesemo odluku da raskinemo i zbog nje posle zažalimo, bivši partner neće želeti da nam se vrati. Nema recepta za procenu ispravnosti odluke. Može biti od pomoći da nastojimo da se zapitamo da li partnera možemo prihvatiti kakav jeste, a da ne zahtevamo od njega da se promeni. Ovo pitanje može biti od koristi zato što često upadamo u zamke neodlučnosti dok čekamo da se stvar kojom nismo zadovoljni u vezi promeni, što je moguće da se nikad ne dogodi – upozorava Azarićeva.

Neodlučnost nam može upropastiti i šanse za novu vezu. Neretko, devojke premišljanjem oteraju od sebe muškarce sa kojima bi možda mogle da budu srećne. Takođe, pripadnici jačeg pola zbog neodlučnosti i nespremnosti da uđu u ozbiljnu vezu gube devojku za koju tek kasnije shvate da je bila ljubav njihovog života. Naša sagovornica primećuje da kada se dvoumimo da li da uđemo u vezu treba da imamo na umu da je teško proceniti na osnovu kratkog poznavanja osobe kolike su šanse za kvalitetan partnerski odnos.

Shutterstock

– Neodlučnost se javlja u emotivnim situacijama jer nije retkost da pažljivo odmeravamo da li sa osobom koja nam se dopada ima romantične budućnosti. U slučaju kad se dvoumimo da li da uđemo u vezu, pomoći će nam da ne vršimo pritisak na sebe jer čak i ako pogrešimo sa izborom partnera, to će nam postati jasno posle određenog vremena i posledice pogrešnog izbora neće biti velike – zaključuje Azarićeva.
STRAH OD GREŠKE I OSUDE

Pripadnici jačeg pola važe za pol koji lakše donosi odluke. Jedna britanska studija objasnila je da muškarci više razmišljaju u isključivim, crno-belo kategorijama, dok žene vide nekoliko nijansi sive, zbog čega su neodlučnije.

– Postoje različite pretpostavke šta stoji iza neodlučnosti žena. Neke od njih su da one više strahuju od greške, a naročito osude drugih ljudi i stoga ih više parališe mogućnost donošenja loše odluke. Prema nekim istraživanjima, u tipične muške crte spadaju orijentacija ka delanju, više nego ka razmišljanju i verbalizaciji, pa i to može da bude faktor zbog kog su muškarci u manjoj meri neodlučan pol – kaže Olga Azarić.

(Novosti)